Прочитај ми чланакЗоран Крстић из Београда јавио се редакцији Нова.рс након што је прошло два дана како се његовој мајци Зорици Крстић (86) губи сваки траг, а пошто је провела десет сати чекајући у реду у Инфективној клиници у Београду.
“Моја мајка Зорица Крстић, 1934. годиште је и живи у Рековцу са мном. Пријављена је у Београду на Карабурму. У Рековцу је 20. новембра пала и сломила бутну кост, пубичну кост, кук и напрсла јој је карлица. По хитном поступку је пребачена у Јагодину, на ортопедију у Општој болници, где је примио извесни доктор Жарко. Тамо је постојала варијанта – операција или лежање три месеца. Операција је одбачена јер њено опште психо-физичко стање гарантује да би преминула током операције, која би трајала преко пет сати. Сместили су је на одељење и мобилисали јој ногу. Ја се враћам за Београд, а кроз три дана ме зову из болнице да је водим кући”, прича наш саговорник и додаје да му је лекар рекао да бака мора да изађе из болнице.
Foto:Privatna arhiva
“Казао ми је ‘ја сам вама учинио да је примим у болницу, а ви мени тако, ја имам проблема са начелником’. Моја мајка је буквално избачена из болнице. Запањен да неко после шест дана од таквих ломова буде избачен као кофер из куће. У међувремену сам нашао дом у Београду који се брине о болесницима са преломима тог типа. Људи су дивни, прихватили су је, ја сам уплатио аванс, инстистирали су да бака дође у Београд да уради ПЦР текст и рекли су да ће је одмах примити.”
Пошто је бака београдски осигураник, Зоран је позвао Хитну помоћ из Београда, али, према његовим речима, они нису хтели да је превезу, иако су из Јагодине инсистирали да је хитно пребаце у Београд.
“Платио сам приватно возило, довезли су је у Београд 27. новембра, захваљујући професионалном и љубазном особљу из Дома здравља Карабурма. Исто вече су јој узели брис, да ураде ПЦР тест, када су видели у каквом је ужасном стању бака. Сутрадан добијам резултат да је позитивна, а она креће да има јаке симптоме – кашаљ, гушење…”, прича Зоран и наглашава да има утисак да су се у Општој болници у Јагодини ослобађали пацијената, да се ортопедија не би прогласила за ковид болницу.
Foto:Privatna arhiva
“Моја супруга је у међувремену исто добила позитиван налаз на корону, и она 28. новембра бива смештена у ковид клинику на Реуматолошком институту, што значи да смо деца и ја већ у том тренутку у потенцијалној опасности”, објашњава наш саговорник.
Додаје да је поред мајке био три дана, јер није имао ко да је гледа, те да 29. новембра узима упут, негде око поднева, и доалзи на Инфективну клинику.
“Специјализованим возилом је транспортована јер је била на носилима. На Инфективној смо до 19 сати чекали да је прегледају. Доктор који је радио до 19 сати је завршио преглед и дао је налог да се смести на ковид клинику. Чекање се наставља, трећа смена лекара већ долази, пошто ја имам 66 година и тежак сам дијабетичар, 15 година инсулински зависник, за то време нисам јео, нисам примио терапију и морао сам изаћи да сам себи дам инсулин. Када сам се вратио, она је и даље лежала на ходнику. Сви су били по ковид клиникама смештени осим ње и једног јадног чикице од око 89 година. Кажу нема места нигде. Седео сам до два сата ноћу, када сам видео да ће ми позлити, сео сам у кола и дошао кући. То се све дешава 29. на 30. новембар”, прича Зоран очајно и наставља:
“Јуче рано ујутру одлазим у ковид центар, јер нисам добро. Мајка позитивна, супруга позитивна, син има температуру. Дајем брис, лекарка ме прегледа, враћам се кући и пошто сам уписао све контакте, речено ми је да морам у изолацију. Сво то време покушавам да добијем телефоном Инфективну клинику, бар једно 100 пута, ни на један број се нико не јавља. Пошто ми је речено да би мајка можда требало да иде у Ниш, у међувремену моја ћерка проверава Ниш, Нишку бању, КЦ Ниш… али безуспешно. О баки не знамо ништа, а не могу да дођем до информација на Инфективној. У међувремену син одлази у ковид амбуланту, одмах је брзим тестом установљено да је позитиван, ево га кући лежи у самоизолацији, прима терапију. Ћерка и ја не можемо да изађемо из стана, јер ћемо угрозити неког, а ја немам никакву информацију где ми је мајка”, каже Зоран сломљен болом и бесом.
Истиче да су му на Инфективној клиници узели сву мајчину документацију, односно све снимке прелома, снимак плућа, резултате анализа, отпусне листе, и резултате два брза теста да је негативна.
“Ја немам више ниједан документ, све је на Инфективној, да су ми бар вратили нешто. Казали су ми да је то формиран предмет и да им треба. Она има катетер у себи, сестра је прво вече рекла да она већ има и уринарну инфекцију. Ја не знам шта да вам кажем и шта више да урадим”, завршава Зоран Крсић.
Нова.рс покушала је вечерас да добије информације о бака Зорици. Више пута смо звали Инфективну клинику, службу за медије, као и самог диркетора Горана Стефавновића, али до објављивања текста на наше позиве нико није одговарао.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 1, 2020
