Прочитај ми чланакНова година тј. њен дочек, прославља се широм свијета уз весеље, ватроменте, конфете, музику. Иако вам знање о томе зашто се нова година слави, вјероватно неће затребати, није лоше да то знате. Ко зна, можда ћете некада некога задивити. Стога, пажљиво читајте и сазнајте шта то ми уопште радимо у “најлуђој ноћи у години”.
Сматра се да су прво улазак у нову годину псолављали Кинези, а постоје приче да су то ипак били стари Германи или Римљани.
Антички Рим је Нову годину обиљежавао 1. марта, негде око прољећне равнодневнице, јер се тада природа будила, а дани постајали дужи од ноћи. Од 153. године старе ере Римљани су прославу премјестили на 1. јануар. Био је то празник свеопштег весеља – честитало се, дијелили су се поклони и приређивале раскалашне баханалије у част бога Јануса. Римљани су нову годину славили као симбол почетка новог живота и нових нада за будућност, а то значење се задржало све до данашњих дана.
Стари Германи су долазак нове године повезали са радовима у пољу. Како зима у њиховим крајевима почиње средином новембра, они би тада завршавали жетву, окупљали се и веселили славећи добру годину и предстојећи одмор.
Сви ови обичаји, у основи пагански, постојали су у Европи много прије доласка хришћанства. Ова религија дуго је зазирала од слављења нове године 1. јануара јер су црквене главешине у томе видјеле остатке старих вјеровања. Током доброг дијела средњег вијека за почетак године узимао се најрадоснији хришћански празник – Божић. Тек од 12. вијека и црква полако прихвата 1. јануар као први дан нове године.
Ипак, питање када почиње сљедећа година заправо ни данас није ријешено на свјетском нивоу. Већина развијених земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од 1. јануара, али Јевреји славе 6. септембар, Кинези крајем јануара или почетком фебруара, док Индијци имају чак неколико Нових година. И међ православним живљем на простору бивше Југославије, 13. јануар се слави као Нова година, а тако би и било уколико бисмо се придржавали јулијанског календара.
За Нову годину широм свијета важе разна занимљива вјеровања. Од културе до културе, од државе до државе, свуда псотоје занимљиви догађаји и обичаји који се практијују на испраћају старе године.
Ево неколико примјера:
Грчка
Грци у новогодишњој ноћи традиционално дијеле колач у којем се налази скривени новчић који, према вјеровању, доноси срећу ономе ко га пронађе. Прво парче хљеба је за малог Исуса, друго за оца куће, а треће за кућу, ако се новчић нађе у трећој кришки, те године ће рано доћи прољеће, а породица се може надати срећи цијеле године.
Грци имају још један обичај везан за Нову годину – често позивају посебног пријатеља или члана породице да уђе први у кућу за којег се вјерује да ће унијети срећу и спријечити лоше ствари да уђу.
Њемачка
У овој земљи је је незамислива новогодишња ноћ без ватромета. Они сваке године за ватромет потроше 100 милиона еура. Традиција да се у новогодишњој ноћи направи бука потиче још из средњег вијека када су људи звецкајући ишли улицама како би растјерали зле духове. Док трпеза за најлуђу ноћ је, симболична. Супа од сочива или свињетина су симбол благостања. Риба значи добру будућност,јер увијек плива напријед. Онај ко за Нову годину простире веш, сам је крив уколико у новој години буде морао много да ради.
Аустрија
Код Аустријанаца на Нову годину се припрема свечани ручак који укључује печење, као симбол среће и благостања, а за десерт сладолед од ментола у облику дјетелине са четири листа. То су главни услови за осигуравање среће у новој години за тај народ.
Велика Британија
Британци се плаше за Нову годину ко ће им први доћи у госте, према вјеровању, то значи колико ћете имати среће у години која предстоји. Ако вам у госте дође мушкарац с поклонима, прави сте срећковић. Немојте се превише надати ако вас прво посјети нека женска особа.
Сицилија
Стари сицилијански обичај каже да ће срећа у новој години доћи онима који на Нову годину једу лазање, несрећа је када се на тај дан једе било која друга тјестенина.
Норвешка
Норвежани се за нову годину часте пудингом од пиринча, а у њега сакрију бадем. Пудинг се сервира у великој посуди,у којој се налази само један бадем. Послужује се у чиније, вјерује се да ће особу која у свом пудингу пронађе бадем, пратити срећа и богатство.
Холандија
Вјеровања у појединим земљама су и та да све у облику прстена доноси срећу, јер то симболише “пуни круг”,тј. крај једног циклуса. Па тако Холанђани за Нову годину једу крофне, јер вјерују да оне доносе срећу у новој години.
Америка
Поклонити пољубац у поноћ у Америци потиче од маскенбала који су били уобичајени током историје. Према традицији, маске су симболизовале зле духове из старе године, а пољубац је представљао прочишћавање у новој години.
Јапан
Доброћудни Јапанци дочек Нове године обиљежавају цијели дан. Они почињу у јутарњим сатима када чишћењем кућа, процесом познатим као “оусоуји”, симболично “тјерају прашину” из прошлости и припремају дом за успјешну годину.
Бразил
Бразилци имају обичај да се у новогодишњој ноћи носи бијела одјећа за срећу и мир у години која слиједи. Након славља у поноћ уз музику, ватромет и вечеру, они одлазе на плажу гдје прескачу “седам таласа”, бацају цвијеће у океан, док неки пале свијеће у пијеску да би им Нова година донијела срећу и богатство.
Нова година кроз историју и обичаје
Симболично, Нова година представља обнављање живота, а обичаји везани за тај дан вуку корене из далеке прошлости. Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни образац у скоро свим деловима света.
Симболично, Нова година представља обнављање живота, а обичаји везани за тај дан вуку корене из далеке прошлости. Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни образац у скоро свим деловима света.
Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се сматра да су Вавилонци то чинили још пре 4.000 година. Римљани су такође славили Нову годину, али се њихов календар мењао са сваким новим владаром све док римски Сенат 153. године пре нове ере није „устоличио“ 1. јануар за почетак Нове године.
Немци су, према једном од низа тумачења, први у 16. веку увели обичај кићења јелке. Легенда каже да је кићење започео утемељитељ протестантизма Мартин Лутер.
Лутер је шетајући кроз шуму био задивљен хиљадама звезда које су светлуцале кроз грање јела. Толико је био очаран призором да је одсекао мало дрво и однео га кући својој породици. Да би оживео исту лепоту коју је видео у шуми, закачио је и мале свеће на гранчице.
У Европи и Америци кићење јелке постаје популарно у 18. веку.
И данас се широм света, уз пуно буке и помпе, шампањац, размену поклона и ватромет, слави наступајућа година. Неки новогодишњи симболи опстали кроз све цивилизацијске мене.
Један од најатрактивнијих симбола је новогодишња парада, уобичајена код многих народа. Стварање заглушујуће буке које потиче из ритуала терања злих демона, такође се задржало у многим крајевима света – али данас као лупање у лонце и тигање, куцање чашама, звоном звона, бубњевима, сиренама, музиком.
Иако многи мисле да су новогодишња зарицања новијег датума, традицију су започели још Вавилонци, а њихова је одлука налагала враћање посуђеног оруђа за рад. Модерна зарицања најчешће се односе на престанак пушења, држање дијете, здрав начин живота, штедњу, више учења, верност…
Нова година је традиционално и време окупљања – породичног, са пријатељима, на организованим прославама и то у свечаним оделима, с посебном бригом о изгледу, украшавањем ентеријера и екстеријера. Свака земља има и понеку специфичност.
У Грчкој се прослава поклапа с прославом светог Василија, једног од оснивача Грчке православне цркве. Тада се сервира Василопита или торта светог Василија, у коју се утисне сребрни или златни новчић. Ко новчић пронађе, биће посебно срећан у Новој години.
Данци у новогодишњу ноћ улазе са много разбијених тањира испред кућног прага. Стари тањири чувају се целе године и у поноћ се бацају пред улазна врата пријатеља. Много разбијених тањира симболизује друштвено богатство – пријатеље.
Јапанци читавог децембра одржавају забаве под називом Боненкаи, којима је циљ да се оставе лоше ствари за собом и припреми се за нови почетак. Звона будистичких храмова звоне 108 пута како би отерала 108 људских слабости, а након тога се сви смеју терајући смехом зле духове.
Кубанска традиција налаже да се у поноћ поједе 12 грејпова, који симболизују месеце године, а поштовање тог обичаја треба да донесе срећу.
Аустријанци на Нову годину, као десерт уз свечани ручак, припремају сладолед од ментола у облику детелине с четири листа. Стари сицилијански обицај каже да ће срећа доћи онима који на Нову годину једу лазање. Кад закуца поноћ, Шпанци морају да поједу 12 зрна грожђа – по једно за сваки месец.
Норвежани се часте пудингом од пиринча у којем је скривено једно зрно бадема. Особу која пронађе бадем пратиће срећа. У Бразилу је обичај да се у новогодишњој ноћи носи бела одећа за срећу и мир у години која следи. Холанђани се за дочек припремају пекући крофне јер верују да то доноси срећу.
Цела Латинска Америка уочи Нове године тражи гаћице одређене боје, у зависности од земље до земље – црвене, розе или жуте. У неким земљама обичаји налажу да се веш обуче наопачке.
Италијани најбучније прослављају Нову годину јер што већа бука, зло ће брже побећи. Из куће бацају све старе, непотребне ствари, од намештаја до одеће, и то кроз прозор.
У готово свим народима поноћ се дочекује упућивањем најлепших жеља и пољупцем који није само дељење тренутка еуфорије, већ и завет блискости у долазећих 12 месеци.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
