Прочитај ми чланак
Генерације ђака у Србији последњих година изашле су из средњих стручних школа без иједног часа историје. Медицинске сестре, на пример, српски језик и књижевност не уче ни час више од страног језика. Овакав наставни програм, умногоме погубан за опште образовање, имају ученици огледних смерова, који би ускоро требало да пређу у редован образовни систем
Да и будуће генерације не би остале без елементарних знања о прошлости, националном језику, култури и друштву у коме живе, Завод за унапређивање образовања и васпитања залаже се да се ови наставни планови и програми, када буду постајали редован део система, промене у корист општеобразовних предмета. Другачије мишљење има Национални савет за средње стручно образовање, који сматра да је довољно да се из назива рецимо „медицинска сестра техничар – оглед“ једноставно избаци реч оглед.
– Једини обавезни општи предмети у огледним смеровима су математика, физичко, српски и страни језик. Сви остали су на листи изборних и деца, односно школе могу да бирају, па се тако на листи многих одељења нису нашли историја или географија – објашњава за „Новости“ проф. др Зоран Аврамовић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања. – То је удар на личну и националну културу. У савременом друштву није довољно бити стручњак.
НЕМАЧКИ МОДЕЛ
Реформа образовања не сме да се своди на пројекте који се финансирају из страних фондова. То мора да буде државни посао високог приоритета. Иновације, семинари, пројекти више су унели додатну конфузију него што су унапредили образовање – сматра др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју и члан Националног просветног савета. – Систем огледа уводи немачки модел образовања, који школује младе директно за јаку привреду, што наша привреда никако није.
Посебан проблем је што огледни смерови у школама предуго трају. Закон каже да од увођења неког новог смера може да прође највише пет година до његовог укидања или превођења у редовну наставу, а на појединим „експерименталним“ смеровима деца се образују још од 2002. године, када су они први пут уведени.
До сада је у школе уведено стотинак нових образовних профила. Њихово увођење могу да затраже школе, привреда или просветне институције. Програми су углавном писани у оквиру пројеката финансираних из иностранства. Неки, попут надзорника парка, пропали су. Девет их је 2011. преведено у редован систем и још пет прошле године. На ред да преиспитају квалитет и потребу постојања у школама чекају још 72 профила.
– За 36 огледа већ смо припремили све да могу да уђу у систем. Потребна је одлука Министарства просвете – објашњава Гордана Мијатовић, помоћница директора Завода. – На цео посао требало би ставити тачку, јер су већ пробијени законски рокови. Важно је да деци омогућимо и опште образовање, како би на крају средње стручне школе имала шансу да положе и општу матуру и упишу жељени факултет, што им закон гарантује. Зато није довољно да однос предмета оставимо оваквим какав јесте.
(Вечерње Новости)
