Прочитај ми чланакДа ли ће Вучић поново бити приморан на повлачење по питању литијума? Какве су последице експлоатације бакра у Србији? О томе пишу немачки медији.
„Устанак против планова за копање литијума – Немачка као жртвени јарац“ – наслов је текста који је на свом интернет-порталу објавио немачки јавни сервис МДР. Аутор текста Андреј Ивањи пише:
„Број протеста и демонстраната који се у Србији супротстављају копању литијума, подједнако је изненадио и заштитнике животне средине и владу. Док заштитници животне средине позивају на народни устанак, јер страхују од загађења библијских размера, влада у експлоатацији те сировине види историјску шансу за српску привреду.“
Подсећа се да се „19. јула немачки канцеларОлаф Шолц појавио у Београду, да би у краткој посети подржао председника Александра Вучића у његовој намери да у Србији копа литијум. После тога је у десетинама градова широм земље више хиљада гневних људи изашло на улице. ’Само преко наших лешева’, викали су. Као и: ’Напоље из Србије’, ’Ми нисмо немачки опитни кунићи’, ’Немачка хоће да претвори Србију у своју колонију’, ’Издаја’…“
Да ли ће Вучић поново бити приморан на повлачење по питању литијума? Какве су последице експлоатације бакра у Србији? О томе пишу немачки медији.
„Устанак против планова за копање литијума – Немачка као жртвени јарац“ – наслов је текста који је на свом интернет-порталу објавио немачки јавни сервис МДР. Аутор текста Андреј Ивањи пише:
„Број протеста и демонстраната који се у Србији супротстављају копању литијума, подједнако је изненадио и заштитнике животне средине и владу. Док заштитници животне средине позивају на народни устанак, јер страхују од загађења библијских размера, влада у експлоатацији те сировине види историјску шансу за српску привреду.“
Подсећа се да се „19. јула немачки канцеларОлаф Шолц појавио у Београду, да би у краткој посети подржао председника Александра Вучића у његовој намери да у Србији копа литијум. После тога је у десетинама градова широм земље више хиљада гневних људи изашло на улице. ’Само преко наших лешева’, викали су. Као и: ’Напоље из Србије’, ’Ми нисмо немачки опитни кунићи’, ’Немачка хоће да претвори Србију у своју колонију’, ’Издаја’…“
„’Немци поново хоће да копају јаме по Србији’, урлао је један говорник у Шапцу – асоцирајући на немачке ратне злочине за време окупације у Другом светском рату. Чак се и један кукасти крст, комбинован с фотографијом Шолца, видео на протесту.“
Тема литијум жестоко је узбуркала духове у Србији, јер земља има велике количине тог глобално битног лаког метала потребног за батерије, пише МДР. „А Немачкој и Европској унији је потребан још више, како би била спроведена агенда 2030 – напослетку, Немачка хоће да до тада направи 15 милиона електричних аутомобила.“
Није мање важно ни то што ЕУ хоће да смањи зависност од кинеског литијума, па је то поставила себи као стратешки циљ.
„Оба политичара су нагласила да се на Србију не гледа као на извозника сировине, већ да ће у земљи настати читав производни ланац – од рудника, преко производње батерија и катода, па до производње електричних аутомобила. И да Срби не би смели да пропусте ту ’историјску шансу’. Улога Шолца у том спектаклу је била да послужи као кредибилан гарант да ће природа у том пројекту остати нетакнута.“
„Али, те гарантије сада нису довољне Србима, који су за време десетогодишње владавине Вучића – уз помоћ медија доведених на линију – систематски хушкани против Запада. Донедавно је булеварска штампа блиска режиму износила теорије завере непријатељске према Немачкој, према којима БНД хоће да изазове хаос у Србији да би свргла властодршца Вучића, јер он, онако непоколебљиво храбар какав јесте, одбија да призна независност Косова и да уведе санкције Русији.“
„Сви непријатељи литијума, сви учесници демонстрација из провинције, требало би да 10. августа дођу у Београд на велике демонстрације које би свима требало да покажу шта Срби мисле о пројекту. То би требало да буде упозорење српској влади. Борци за заштиту животне средине се заклињу да ће се, ако треба, борити до самог краја, па и физички бранити своје земљиште“, пише МДР.
Након представљања ставова једног од таквих противника експлоатације литијума у Србији, Александра Јовановића Ћуте, и кратке рекапитулације догађаја после протеста 2022, Вучићевог попуштања и увођења забране копања литијума („јединог политичког пораза српског властодршца откако је ступио на власт“) и анулирања те забране уочи посете Шолца, аутор овако завршава свој текст:
„Тако се сада заштитници животне средине и опозиција надају да ће притисак улице моћи да прошире толико да ће Вучић поново бити приморан на повлачење. Али, сада су околности друкчије. Вучић сада има Немачку, ЕУ и САД на својој страни. Представници владе већ су најавили шта ће се десити ако неко овај пут покуша да блокира међународну саобраћајну жилу-куцавицу: на основу законских прописа биће спречен полицијском силом – као и у свакој европској демократској земљи.“
Кривељ и Шарбановац у клинчу који не желе
Дневник Зидојче цајтунг објавио је велику репортажу из Србије. Наслов гласи: „Ово је наша земља и хоћемо да је задржимо!“ а испод њега је објашњење о чему се ради: „На истоку Србије једна кинеска фирма копа бакар, за тешким последицама по природу и људе. Али, и поред лошег примера, ЕУ и Немачка хоће да ускоро копају литијум у Јадарској долини“.
Аутор чланка Флоријан Хасел почиње репортажу у Кривељу и Шарбановцу. Једна мештанка му показује тунел за одвод речне воде који је две године градила кинеска фирма Зиђин. Још увек се довршава брана и преусмерава речни ток, што раде кинески радници. Један пензионисани инжењер објашњава аутору да је „Проблем у томе што је читав пројекат нетранспарентан. Сви радови се изводе без плана о уређењу простора, без еколошког тестирања и без икаквог учешћа нас као становника села“. Аутор додаје: „И београдски институт за заштиту животне средине Рери као и холандска група грађана Јуст Финанце жале се да нема одговарајућих експертиза.“
„Не само река, већ и читаво село Кривељ се нашло Зиђину на путу. Кинеска државна фирма је овде на југоистоку Србије пре пет и по година преузела рудник бакра и проширила га толико да ће Кривлеј ускоро бити прошлост. Село, чији становници – попут оних у другим погођеним селима – и поред вишегодишњих разговора не знају шта ће бити са њима.“
Следи прича о борском рударском басену где су „пре 130 година откривене једне од највећих резерви бакра у Европи“. Аутор наводи да су почетком 80-их почела измештања локалних домаћинстава на брда око Бора, што је успело без већих проблема, али и додаје да тада нико није очекивао да ће се рудник и даље ширити.
„Но, крајем 2018. је Србија потписала уговор са кинеском државном фирмом Зиђин мајнинг. Она је за 350 милиона долара преузела готово 63 процента рударско-топионичарског басена Бор који је био упропашћен непотизмом и корупцијом. Фирма је преименована у Зиђин копер Бор (Зијин Цоппер Бор) и до 2023. је учетворостручила копање бакра – заједно са другим рудником у Мајданпеку – на 240.000 тона. Зиђин преноси да би у будућности требало да се копа 450.000 тона.“
„Методе кинеске фирме су спорне, баш као и поступак српске државе која још увек има свој удео у предузећу. Након њиховог преузимања рудника, емисија штетних материја је 2019. и 2020. године експлодирала преко свих дозвољених лимита. Ветар прашину с отровног отпада под ведрим небом носи у Кривељ и Бор.“
„Глобална алијанса за здравље и загађење (ГАХП) је 2020. прогласила Србију за најзагађенију земљу Европе, а Бор је ту на првом месту (…) И локалне реке су загађене далеко изнад дозвољеног. Извештај Министарства здравља и државног Института за здравље Батут о Бору је испао тако страшан да су га власти годинама држале у тајности.“
Аутор описује проблеме локалног становништва чије куће и земљишта ометају ширење рудника. На те људе се врши притисак, а истовремено им је као место за пресељење понуђен оближњи Шарбановац. Његови мештани, међутим, нису имали појма да поља која им припадају треба да послуже као земљишта за пресељене мештане Кривеља. Настало је мучно натезање између мештана Кривеља, Шарбановца и власти, натезање које траје и данас. Шарбановчани не желе да уступе – ни да продају – своју земљу.
Међутим, „после доношења једног правно спорног закона 2015, у Србији је лако одузети некоме земљиште ако то служи јавном интересу. Тако су у Београду приватни власници остали без свог земљишта због спорног пројекта ’Београд на води’ и према једном извештају о стању људских права обештећени сумама које су биле далекло испод тржишне вредности земљишта.“
„И у случају Кривеља, план Министарстава, града Бора и Зиђина, предвиђа да се мештани раселе и да им се земљиште одузме пре свега због јавног интереса“, пише немачки лист Зидојче цајтунг.
