Прочитај ми чланакВозачи у Србији не могу да се отму утиску да су најредовнији "пуниоци“ буџета Србије, али и каса банака, осигуравајућих кућа, разноразних агенција, ауто сервиса овлашћених, као и оних дивљих, паркинг сервиса... У Србији је гориво скупље него у многим европским земљама, у Београду је уведен систем аутоматског кажњавања, а недавно је поскупела и путарина за око десет одсто.
Одлучили сте да купите нов, просечан аутомобил. И платите га, просечно, око 18.000 евра. Ако од куће до посла и назад имате, на пример, 20 километара, током 250 радних дана годишње, прећи ћете 5.000 километара, односно 50.000 километара за 10 година.
За 10 година ту су још и регистрација (око 2.000 евра), велики сервиси (око 2.500 евра), мали сервиси (око 1.000 евра), каско осигурање (око 3.000 евра)… заједно, око 8.500 евра. Без зимских и летњих гума, кварова и саобраћајних казни, казни за паркирање и сличних баксуза који се, реално, дешавају. У сваком случају, живот уз аутомобил вас, током 10 година, кошта око 45.000 евра. Србија је по старости возног парка негде је на зачељу листе европских земаља, у просеку су возила на путевима Србије стара нешто више од 17 година. Иначе, по неким анализама експерата из света саобраћаја, старост аутомобила која из Србије крену пут Грчке на летовање, у просеку је између 16 и 17 година.
Али, по бројности аутомобила не заостајемо много за европским просеком. Заправо, у Србији је према подацима Европског удружења произвођача аутомобила (АЦЕА) из прошле године регистровано 418 аутомобила на 1.000 становника, док је европски просек 567. Међутим, гориво у Србији је скупље него у многим европским земљама, а та разлика би већ следећег месеца могла да буде још већа, када на снагу ступи повећање акциза нафтних деривата. Разлог више за забринутост је то што истовремено расту цене нафте на светским тржиштима, па свака од ових ставки појединачно утиче на свој део у цени горива. И мада још није познато ко ће и колико платити цех ова два ценовна удара, све указује да ће то, као и увек, пасти на леђа крајњих купаца, само је питање у ком тренутку.
За разлику од ранијег система видео надзора саобраћаја, у главном граду је уведен систем аутоматског кажњавања. Наиме, на пет локација у Београду аутоматско снимање прекршаја региструје пролазак на црвено светло или испред пешачког прелаза. Поједине камере се користе и за детекцију пребрзе вожње, а у припреми је систем за аутоматску детекцију возача који нису везали појас и на недозвољен начин користе мобилни телефон. Реч је о камерама на раскрсницама Трговачке и Јабланичке улице на Чукарици – Раскрсници Француске улице и Господар Јованове – Раскрсници Булевара Михајла Пупина и Милентија Поповића – Раскрсници Булевара деспота Стефана и Цвијићеве улице – Булевару краља Александра код Ђерам пијаце.
Веома је вероватно да у центру Београда неће никада моћи да се довољно прошире улице да би се саобраћај одвијао више или мање несметано. Посебно нема смисла проширивати улице које воде ка центру града. Јер се тиме само повећава загушење у самом центру, а с временом и у проширеним улицама. Са економске тачке гледишта, важно би било порадити на саобраћајницама које повезују разне делове града, а не пролазе кроз центар. Али, то су само „споредне“ муке које засипају возаче у Србији.
