Прочитај ми чланакУ контексту самоизолације од коронавируса (Covid-19), у Сједињеним Државама број породичних конфликата и дела самоубиства нагло је скочио. Ово извештавају водећи амерички психолози, нарколози и суицидолози
Према статистичким подацима, само 18% породичних људи у САД су способни да буду сами, барем 6-8 сати дневно. То су по правилу станари или власници великих кућа, где се можете повући у посебну собу. У већини других случајева људи су присиљени да буду стално са својом децом, супружницима, родитељима, бакама и / или дедама. Уз сву љубав и поштовање родбине, пре или касније, многи породични људи «излете из кривине». Почиње да их раздражује свака ситница. Приватност постаје највећи и недозвољени луксуз.
Pixabay
„У условима самоизолације, људско стрпљење има много већу улогу од љубави и бриге“, каже породични психолог Хари Грејстон. Деценије проучавања породичне психологије показало је да су најјачи бракови они у којима мужеви и жене проводе најмање времена заједно.“
Талас породичних трзавица дошао је у Сједињене Државе одмах после збивања у Кини, Јужној Кореји и Јапану, који су први претрпели удар коронавируса. Буквално само за неколико недеља у овим државама порастао је број поднетих захтева за развод брака, као и број извршених насиља у породици.
„Највећи проблем је што многи породични људи не разумеју шта се дешава“, наставља Грејстон. „Доживљавају изливе гнева, љутње а понекад покажу и отворену мржњу према члановима породице, без икаквог конкретног разлога. Понекад се такви људи стиде свог унутрашњег стања. Они не могу да разумеју да је оно што се дешава сасвим природно током изолације.“
Талас породичног насиља већ је довео до тога да у великим градовима више нема слободних станова за жртве овог насиља. Полиција све више оклева да таквим насилницима стави лисице на руке, јер број притвореника брзо расте у свим регионима. Штавише, многи региони ослобађају осуђенике пре истека казне, јер се плаше избијања коронавируса, током којих ће се заразити полицијски службеници, као и сарадници правосудних и затворских институција.
Тако је 44-годишња становница Лос Анђелеса рекла је да њен дечко свакодневно вришти на њу и плаче због свакаквих ситница. Принуђена је да борави у купатилу већину времена, пошто изнајмљују мали стан. Диспечер 911 саветовао је жену да буде стрпљива, да не изазива насилника и да је зове само ако „ситуација постане критична“ …
Најбољи начин да се смањи степен нетолеранције током периода самоизолације, како наводе стручњаци, јесте коришћење електронских уређаје, који ће људима са смањеном трпељивошћу током самоизолације омогућити барем привремено прелазак у другу стварност. Слушалице, рачунар, таблет, кацига за виртуелну стварност, аудио књига или папирна књига одвратиће пажњу од онога што се догађа и убрзаће пролазак времена. Многи сродници широм земље договорили су се да не муче једни друге питањима и састају се само док једу. Ово је неопходно за одржавање оптималне равнотеже између личног и породичног живота.
Насиље у породици није једини проблем током самоизолације. Многи људи су почели да пију алкохол и користе дроге како би побегли од стварности. На пример, у Њујорку су алкохолна пића стављене на листу неопходних производа. У првих 25 дана марта становници су купили три пута више алкохола него у јануару и фебруару заједно. Многе продавнице пића запослиле су додатне раднике, како би могли да достављају флаше са алкохолним пићима на кућне адресе наручиоца.
Неки Њујорчани осудили су продају алкохола током трајања карантина и замолили гувернера Куомоа да следи пример држава које су затвориле продавнице пића. Међутим, било је и оних који су Куомоу изразили захвалност. Преживети карантин с импресивном понудом пива, вина, вискија или вотке за њих је куд и камо забавније.
Овако или онако, показатељи говоре о повећању преступа учињених под дејством алкохола.
У редовима оних који су под дејством алкохола учинили какво недело било је и много оних који су, донедавно, били на лечењу од алкохолизма. Групе попут Анонимних алкохоличара(АА) привремено су обуставиле рад. Узгред речено, АА је то урадила први пут током 85 година свог постојања. Рад групе се није зауставио ни током Другог светског рата.
Што се тиче дроге, патролирање војске јужном границом није довело до њихове несташице у ниједној америчкој регији. Дилери достављају на кућну адресу све што људи пожеле: од природне марихуане и њеног синтетичког аналога до хероина, фентанила и опијата израђених по рецептури.
У бројним регионима земље, број кобних предозирања са смртним исходом, а такође и број самоубистава због апстиненцијалне кризе (психички и физички слом), скочио је за 40 посто.
Будући да период самоизолације тек почиње, а пандемија ће доћи до врхунца почетком или половином маја, многи психолози саветују америчке становнике да буду максимално стрпљиви. Већина од нас се, дакле, мора борити не са вирусом, већ са самим собом.
Период националног карантина треба узети као најтежи тест издржљивости. Сваки човек би требао да схвати да чак и најмања непромишљена радња може изазвати ланац неугодних догађаја који ће резултирати распадом породице, дугим сукобом с рођацима или још горе – злочином са свим пратећим последицама.
Зато будите стрпљиви. То је најважнија ствар у тешким временима за Сједињене Државе и за све нас.
С руског превео Зоран Милошевић
