Прочитај ми чланакВише од 100 хиљада Руса и знатно мање Украјинаца, најчешће ИТ стручњака, дошло је протеклих месеци у Србију и изазвало потрес на тржишту некретнина. Ређе купују, а више изнајмљују станове, углавном у централним деловима већих градова, што је повећало кирије и неколико пута, а домаће подстанаре приморало на хитну селидбу са веома кратким отказним роком. Закон омогућава подстанарима три месеца да нађу нови кров над главом. Адвокати указују на то да постоји могућност судске заштите, али ти поступци могу да трају годинама.
На друштвеним мрежама могу се наћи стотине објава о драстичном повећању кирија, а оне најбоље илуструју како су протеклих месеци расле крије у Београду и другим већим градовима. Суочени са условом да плате знатно већу кирију, многи подстанари добију и рок краћи од десет дана да напусте стан. Међу њима је и Наташа Илић.
Наташа Илић истиче да је њену породицу и њу газда практично избацио из стана.
„Сложили бисмо се да је понудио разумно повећање кирије. Знамо да су скочиле цене, разумемо тржиште, али нас је човек просто ‘измарширао’. Тражио је скоро двоструко више“, наводи Илићева.
Ни пре рата у Украјини није било довољно станова у Београду
Долазак Руса и Украјинаца само је погоршао ситуацију, али и пре рата у Украјини, у Београду, кажу у агенцијама, није било довољно станова, преноси РТС.
Тренутно је у главном граду готово немогуће изнајмити стан испод 400, 500 евра месечно.
Уколико станодавцу неко понуди 50 одсто или дупло већу кирију, спремни су одмах да истерају подстанаре.
„Отказни рок треба да буде бар два месеца“
Агент за некретнине Каћа Лазаревић тврди да у сваком уговору о закупу постоји отказни рок.
Када потписују уговор, закупци треба то да чине у некој лиценцираној агенцији и да добро прочитају шта у њему пише.
Отказни рок треба да буде бар два месеца, и због онога који издаје и због оног ко закупљује, наводи Лазаревићева.
Закон о становању прописује обавезу од 90 дана за исељење. У пракси, кажу адвокати – уговор о закупу не мора да буде у писаној форми, може бити и усмени.
Важи као и сваки уговор потписан код нотара. И врло је важно, истичу, унапред договорити рок исељења.
Законска заштита од „зеленашких“ уговора
Адвокат Михаило Павловић указује на то да станари могу затражити и судску заштиту у неким ситуацијама.
„Закон о облигационим односима препознаје тзв. зеленашке уговоре када се користи нечије стање нужде и одлучите да неком подигнете станарину. У тим ситуацијама станарима стоји могућност односно право да иницирају судски поступак и кажу да се користи стање нечије крајње нужде и да се на несрећи узима новац“, објашњава Павловић.
Лоша стране је, додаје, то што се за окончање таквих поступака може чекати три или четири године, па се намеће питање смисла покретања таквог поступка.
Обавезе станодаваца
Било да стан изнајмљују странци или наши држављани, станодавац има законом прописане обавезе.
„Станодаваци пре свега, ако је странац у питању, имају законску обавезу да га пријаве полицији, да имају евиденцију ко је и где се налази“, каже Каћа Лазаревић.
Додаје да треба да пријаве и порез на издавање од 20 одсто.
„Тих 20 одсто се умањи на режијске трошкове, па на крају испадне 15. Плаћа се тромесечно, а пријављује се надлежној Управи прихода где се стан налази“, наводи Лазаревићева.
То је управо кључни разлог зашто станодавци не пријављују подстанаре, а ни они не инсистирају на томе, јер би им то аутоматски повећало кирију.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 19, 2022
