Прочитај ми чланакМинистарство здравља није у могућности да врши адекватан надзор над целокупном производњом хране, јер им је остављена одговорност само за специфичне сегменте, попут хране за децу.
Систем безбедности и контроле хране у Србији је озбиљно нарушен и препуштен савести произвођача. Стручњаци упозоравају да је неопходно хитно вратити надлежност над контролом хране релевантним институцијама попут Министарства здравља и завода за јавно здравље. Проблем је ескалирао након пребацивања одговорности за безбедност хране на Министарство пољопривреде, док је Министарство здравља задржало контролу само над храном за децу и адитивима. Због ове промене, мониторинг домаће и увозне хране, као и процена ризика по здравље становништва, постали су мањкави, што потенцијално угрожава здравље потрошача.
Проблеми са контролом хране у Србији
Контрола безбедности хране је доведена у питање пре више од деценије, када је Министарство здравља престало са финансирањем редовног мониторинга здравствене исправности намирница. Ова промена довела је до озбиљних пропуста у надзору, нарочито на пијацама и код домаћих произвођача. Недостатак ресурса и политичких одлука додатно је отежао ситуацију, а последице су постале видљиве кроз различите афере, попут оне са афлатоксином у млеку.
Прелазак надлежности на Министарство пољопривреде
Пребацивањем одговорности на Министарство пољопривреде 2009. године, контрола безбедности хране се додатно ослабила. Стручњаци истичу да Министарство здравља није у могућности да врши адекватан надзор над целокупном производњом хране, јер им је остављена одговорност само за специфичне сегменте, попут хране за децу. Због тога је мониторинг хране у домаћој производњи и увозу постао нередован и непоуздан, што је повећало ризик по здравље потрошача.
Последице мањкавог мониторинга хране
Стручњаци упозоравају да одсуство континуираног надзора над безбедношћу хране може довести до озбиљних здравствених проблема. Без адекватних процена ризика, домаћа производња, пијаце и увозна храна представљају непознаницу када је у питању здравствена исправност. Према подацима из 2023. године, надлежне институције у Србији забележиле су пораст од 20% увоза непроверених прехрамбених производа, што је изазвало забринутост међу потрошачима и стручњацима за безбедност хране.
Такође, организације потрошача не располажу средствима за независне контроле, што додатно отежава праћење безбедности хране. Истраживање из 2022. показује да је 35% тестираних узорака хране садржало супстанце које не задовољавају здравствене стандард, што указује на хитну потребу за бољим надзором.
Потребне мере за враћање контроле хране
Како би се осигурао систем контроле хране који би заштитио потрошаче, стручњаци предлажу враћање надлежности за контролу Министарству здравља и заводима за јавно здравље. На овај начин би се успоставио независан и редован надзор, који би обезбедио да храна на домаћем тржишту буде у складу са стандардима безбедности. Само кроз организовану и континуирану контролу може се гарантовати да сличне афере, попут оне са млеком, неће поново угрозити здравље становништва.
