Прочитај ми чланак

Народ на југу Србије распродаје све да би се лечио од рака због НАТО бомби

0

Ја заступам жртве и не бавим се узроцима, већ последицама рата. Имамо оболеле људе и тражимо да болесни буду лечени. Сиромашни грађани са југа Србије продају последње што имају да би се лечили од рака, каже за Данас адвокат Срђан Алексић, који заступа људе са југа Србије који су „оболели од канцера као последице бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом у агресији НАТО пакта пре 24 године“.

Како наш саговорник додаје, „ако је њихова болест последица употребе оружја некога ко је знао моћ тог оружја, онда је тај дужан да надокнади штету, да очисти терен од заосталих граната и бесплатно лечи наше грађане“.

Овај адвокат, пореклом из села Буштрање код Прешева, истиче да „има више од 1.500 захтева људи који су доставили медицинску документацију и потписали пономоћје, који траже да се тужи НАТО пакт због канцера од којег су људи оболели, чак и преминули, а као директна последица бомбардовања осиромашеним уранијумом“.

„У име преминулих су медицинску документацију донели чланови њихових породица. Постоји велики број људи оболелих од малигних болести, многи су и преминули, због употребе ове муниције. Планина Пљачковица, на два и по километра од центра Врања, бомбардована је осиромашеним уранијумом, као и села у општинама Бујановац и Прешево“, каже Алексић.

Његови клијенти који желе да туже НАТО пакт нису само из Врања, већ и из Бујановца, Прешева и околних села, са Косова и Метохије (КиМ) – „сви они који су оболели и траже своја права“.

„Поднели смо досад 35 тужби против НАТО пакта за повреду права на живот Вишем суду у Београду, подносимо по 10 нових сваког месеца. Надам се да ћемо прву пресуду добити до краја године. Имали смо несрећу да нам је преминуо Драган Стојчић, пуковник Војске Југославије, који је поднео прву тужбу. Он је на југу Србије, у Копненој зони безбедности и на Косову и Метохији, боравио 280 дана. Код њега се појавило више канцера одједном, што је карактеристика осиромашеног уранијума“, додаје адвокат који живи и ради у Нишу.

Наш саговорник истиче да на тужбама ради заједно са колегом из Италије Анђелом Фјоре Тартаљом. Тај адвокат из Рима, како додаје, у случајевима својих клијената против НАТО пакта има „више од 350 правоснажних пресуда у корист италијанских цивила, војника и официра КФОР-а који су, након боравка на КиМ, оболели од карцинома“.

„У рату 1999. године оболело је више од 7.000 италијанских војника и официра, а преминуло 400. Са колегом из Италије смо у тужбама применили на наше клијенте из Србије исто што је и он урадио у Италији. Доказао је узрочно-последичну везу између оболевања од канцера и НАТО агресије. Радили смо анализу за два наша клијента на Институту за нанотехнологију у Торину, где је једном од њих потврђено присуство 21 тешког метала и 500 пута више осиромашеног уранијума у телу од дозвољеног“, каже Срђан Алексић.

Каже да би било добро када би те анализе из ткива оболелих могле да се раде у Србији, што би онда значајно смањило високе трошкове лечења у иностранству, „али у нашој земљи не постоји такав институт“.

У тужбама против НАТО-а, како каже адвокат Алексић, захтева се да „италијанске и српске жртве буду једнако третиране јер имају исти проблем, а то је осиромашени уранијум, односно радиоактивна муниција“.

„Ако је у Италији доказана узрочно-последична веза, било би сулудо да се у Србији не докаже тако јер је исти узрочник канцера. Код њих је, за тај вид оштећења здравља, одштета од 300.000 до милион или милион и по евра, зависи од тога да ли тај који је оболео има деце, да ли је преминуо или је и даље тешко болестан и слично. Ми у Србији смо прихватили одштету од 100.000 евра по човеку, због економске разике између држава“, објашњава Алексић.

У свакој тужби, наводи наш саговорник, назначен је предлог НАТО пакту да очисти заостале мине које су у земљи.

„Иако је наша војска радила на томе, има доста заосталих мина на тлу Србије. Тиме су нам угрозили животну средину и изазвали ново кривично дело – екоцид, односно загађење животне средине, на које се посебно обраћа пажња у међународном кривичном праву. На Србију је бачено је 15 тона осиромашеног уранијума, како НАТО пакт признаје. Од тога, по нашој процени, око две тоне само на југ Србије. А, 15 тона осиромашеног уранијума је 100 пута већа радијација него у Хирошими и Нагасакију“, тврди Срђан Алексић.

Како објашњава саговорник Данаса, оболелих од карцинома након бомбардовања нема само у Србији, „већ и на КиМ, у Албанији, Северној Македонији, Италији, Бугарској, Босни и Херцеговини и Румунији“.

Његови и клијенти колеге из Италије који заступају мештане југа Србије у овом поступку су, како каже, сиромашни људи, „који немају новац ни за такси, ни за вештачење, ни за суд“, па Тартаља и Алексић не наплаћују своје услуге.

„Код мене није мотив новац, већ трагедија у породици. Ја сам из Буштрања и моја мајка је преминула од канцера као последице бомбардовања осиромашеним уранијумом. Многи моји рођаци у селу су се разболели и преминули, неки и даље воде борбу са канцером. Моје село је била здрава животна средина, без фабрика, а одједном је број оболелих од канцера почео да се повећава“, додаје Алексић.

Каже да се, након поднетих тужби, огласио и НАТО пакт „који се позива на имунитет“.

„Наводе да имају имунитет, да су 2006. потписали споразум о транзиту са Србијом и да не одговарају пред нашим судом. Не може се закон и споразум применити ретроактивно и не може нико да их ослободи одговорности због продуженог дејства осиромашеног уранијума. Његово продужено дејство је 4,5 милијарде година, што значи да је осиромашени уранијум, нама овде, на југу Србије, остављен на вечност“, закључује Алексић.

„Преминули радници ЈП ‘Водовод’ из Врања очит пример“

Адвокат Срђан Алексић сматра да су преминули радници ЈП „Водовод“, који су након бомбардовања чистили терен на планини Пљачковици код Врања, „очит пример да је осиромашени уранијум узроковао канцер“.

„Од девет радника ‘Водовод’-а, који су рашчишћавали терен око репетитора на Пљачковици, осморо је умрло, само један је остао жив, али има канцер. Он је мој клијент такође“, истиче Алексић.