Pročitaj mi članak

Nakon skandala sa udžbenikom istorije i veličanja „danka u krvi“ – Izrada novih

0

Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, o propustima u postojećim knjigama i štampanju novih

МИНИСТАРСТВО просвете и Завод за унапређење образовања и васпитања започели су припрему јединствених уџбеника за националне предмете – историју, географију и српски језик и књижевност. То значи да ће уџбеници за ове предмете свих издавачи морати да имају јединствене садржаје.

– Од ове године у Заводу постоји и сектор за предмете од националног значаја, који се бави управо заштитом и унапређивањем исхода и ревизијом програма за предмете и теме од националног значаја. Тај сектор блиско сарађује са Републичким педагошким заводом у Републици Српској, на темама које можемо назвати „каноном“ за национални идентитет, а то су – ћирилица, Косовски бој, Свети Сава, Велики рат – каже за „Новости“ др Златко Грушановић, директор Завода, и најављује да ће Србија и Република Српска већ следеће године заједно урадити приручник, а планиране су и обуке наставника.

– Уколико наредне године буду обезбеђени услови за ову идеју, имаћемо већ добрим делом урађене теме од националног значаја – истиче Грушановић.

НЕМА МАГИЧНЕ ПАЛИЦЕ

ПИСАЊЕ програма је озбиљан и сложен посао, и он се не може тумачити само кроз теме или дела које су додате или изостављене у неком разреду, већ као целокупан корпус знања. Образовање се не може преко ноћи реформисати, не постоји магична палица која ће све наставнике и све школе учинити баш онаквим како свако очекује.
Коментаришући скандал са уџбеником историје у ком се велича данак у крви и одговарајући на питање ко је крив за овако грубе пропусте, наш саговорник појашњава да је реч о уџбенику из 2011. године из ког будуће генерације неће учити, јер је у току преглед и одборавање нових уџбеника.

Како би се избегле грешке у тим новим уџбеницима за трећи и седми разред, Грушановић истиче да у овом тренутку велики број његових колега детаљно прегледа нове уџбенике, како би били што квалитетнији.

– Ипак, уколико се, и поред свега, грешке појаве, не би било први пут да се уџбеник повуче из употребе. И за то постоји процедура – наводи Грушановић. – Од тога не треба правити сензацију, ако желимо стварно да образовање буде боље. Грешака ће увек бити, нико није безгрешан и најлакше је тражити и осуђивати. Мени је важна намера и труд људи који су у комисијама да стварно ураде свој посао ваљано. Уколико се и после силних гледања поткраду грешке, увек се могу исправити, а и уџбеници повући из употребе.

На критике да је из уџбеника изостављено много важних ствари, да су националне теме скрајнуте, да су уџбеници лоше написани, Грушановић каже да пре свега треба схватити да реформа образовања представља померање тежишта са програма на исходе:

– Тежиште се ставља на функционално знање. Наставник планира исход, уместо „прелажење“ градива. Имамо више него јасне исходе (и теме) везане за национални идентитет, ето у поменутом седмом разреду постоји исход који прописује „да ће ученик на крају године бити у стању да препозна националне вредности и негује културно-историјску баштину.“