Прочитај ми чланакПоследњи јачи потрес у Србији забележен је пре десетак дана на подручју Кикинде, али се овај град налази ван зона потенцијалних јачих земљотреса.
Жаришне зоне које могу генерисати велике земљотресе су Копаоник, западна Србија, Краљево, Крагујевац, Свилајнац, Рудник и Лазаревац
© Depositphotos / Destinacigdem
Највећи део земљотреса који се свакодневно дешавају у нашој земљи само се инструментима региструју и чулно их не можемо осетити. Мало јачи потреси, као последњи у Кикинди, могу изазвати врло мала оштећења на објектима у епицентралној области. Али у Србији постоје и жаришта где могу да се десе јаки потреси.
Шта ће Србија урадити по питању загађења ваздуха? Коштаће 2.4 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА, а ово је ПЛАН!
Шта ће Србија урадити по питању загађења ваздуха? Коштаће 2.4 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА, а ово је ПЛАН!
– Сеизмичка активност је стална. Што се тиче зона које су генерисале јаче земљотресе кроз историју, то су Копаоник, Рудник, те гњиланска зона и потез према Македонији. Такође и долина Мораве, те део од Краљева до Крагујевца. Најјачи земљотрес у Србији вероватно је био онај у Лазаревцу 1922. године, кажемо вероватно јер инструментална сеизмологија тада ипак није била на данашњем нивоу – каже Горан Крунић из Сеизмолошког завода Србије.
По карти „сеизмичког хазарда“ угрожена су и подручја централне Србије до Александровца, те околина Новог Пазара, делови Војводине на северу Бачке код Апатина, сам исток Баната дуж границе са Румунијом, као и подручја око Кладова и Неготина. У три приказане карте које сабиру информације у периодима од 95, 475 и 975 година, најмање земљотреса у Србији је било на потезу од Суботице на северу, преко Врбаса, до Бачке Паланке на југу Бачке.
– За тектонске земљотресе, карактеристичне за наше области, основни извор енергије су тектонски напони изазвани подвлачењем афричке плоче под европску. С тим да имате и јадранску микроплочу која је кривац за недавне потресе у Албанији – објашњава Крунић.
Јадранско море лежи на Јадранској тектонској микроплочи, која се у мезозоику одвојила од афричке плоче. Кретање плоче и судар с Евроазијском плочом је знатно утицало на уздизање околних планинских ланаца. А такође утиче и на потресе.
Геолошки информациони систем Србије препознаје седам подручја са могућим јаким земљотресима: Војводина (Кањижа, Бечеј, Нови Сад, Рума), западна Србија (Лозница, Крупањ, Бајина Башта), централна Србија (Лазаревац, Аранђеловац, Рудник, Краљево, Копаоник), подручје Велике Мораве (Свилајнац, Јагодина, Сталаћ), подручје источне Србије (Голубац, Неготин), подручје између Нишаве и средњег и горњег тока Јужне Мораве (Димитровград, Босиљград, Ниш, Врање) и Космет (Пећ, Призрен, Приштина, Липањ, Урошевац).
Делови наше земље, попут Војводине, имају другачије тло, што у случају земљотреса може добро да им послужи.
– Војводина има песковито тло. У случају земљотреса таласи се другачије распростиру и објекат ће пре да се накриви и потоне, него што ће да пукне, као ако би се десило ако је на чврстој подлози. Наравно да објекат може да пукне и када се накриви јер није предвиђено да тако стоји – додаје Душан Миладиновић, директор Јавног предузећа „Урбанизам“.
Грађевински објекти угрожени у 87 одсто земље
У Геолошком атласу Србије на странама Сеизмолошког завода Србије пише да је 87 одсто наше земље угрожено земљотресима који оштећују грађевинске објекте.
– На подручју Србије земљотреси јачине шест степени Меркалијеве скале угрожавају 13 одсто површине, јачине седам степени МСК угрожавају 59 одсто површине, а јачине 8 степени МСК угрожавају 23 одсто површине целе земље, док су земљотреси јачине девет степени опасни за око пет одсто површине. То указује да је око 87 одсто територије Србије угрожено земљотресима који оштећују грађевинске објекте, што захтева примену техничких норматива парасеизмичког грађења – пише у атласу.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
