Pročitaj mi članakSrpska pravoslavna crkva danas proslavlja najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, kojim se slavi vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih i koji predstavlja suštinu hrišćanske vere. U nastavku teksta donosimo vam običaje koji se odnose na Uskrs.
Чином страдања на крсту, када безгрешни Христ прима на себе грехе целог људског рода, а потом и чином васкрсења, када побеђује смрт која је последица греха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник – спасилац свих људи. Без Васкрса хришћанско веровање не би имало никавог смисла. Васкрс је празник победе живота над смрћу, добра над злом.
Највећи верски празник Васкрс славе сви хришћани, јер је тада Исус Христ победио најјаче Сатанино оружје – смрт. Ове године поклапају се православни и католички Васкрс.
Својим васкрсењем Исус је људима, како се верује, отворио пут у вечни живот. Пошто је у петак распет на Голготи, а суботу прележао у гробу, Исус је у недељу васкрсао, након што је на његов гроб слетео анђео и одвалио надгробну плочу.
На празник над празницима скидају се двери у цркви на олтару, чиме се жели показати да је Исус васкрсењем победио смрт и отворио рајска врата. Цела седмица после Васкрса назива се Светла недеља.
На дан Христовог васкрсења са свих звоника православних храмова дуго звоне сва звона и најављују долазак великог празника. Породице са децом одлазе на васкршњу службу да би се након тога међусобно поздрављали речима „Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“.
Када из цркве дођу кући, сви укућани се међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Затим домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и он потом кади целу кућу. После заједничке молитве поново једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.
Гозба је на тај начин богатија него иначе, па се на сто износе укусне чорбе од поврћа или јагњетине, јагњеће печење и разна јела од меса, сармице од зеља, салате од куваних јаја, млади лук, ротквице, зелена салата. Цвеће које тог дана украшава кућу су зумбули, нарциси, лале…
Обичаји на Васкрс
– За Васкрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Васкрса особа да буде поспана и несклона послу.
– Прво се ваља омрсити васкршњим јајетом.
– Ујутро се треба умити водом у којој су преко ноћи одстајали дренак, здравац, босиљак и црвено јаје, то обезбеђује добро здравље.
– Децу ваља протрљати црвеним јајетом по образима, да буду здрава и румена.
– У неким крајевима Србије ускршње јаје треба закопати у мравињак, јер се верује да то доноси срећу и напредак у домаћинству.
Тај дан је породица на окупу уз богату трпезу и офарбана јаја. Постојао је и обичај да се јајима деци трљају образи, и да се укућани умивају водом у којој су јаја преноћила. У воду за умивање ваља да се ставе и дрен, босиљак и здравац. Овај обичај је и даље присутан у многим сеоским подручјима Србије, али се верује и да би овакву воду одмах требало потрошити, јер ако преноћи може да донесе несрећу!
Старији обичај налагао је да не треба јести јагњетину – уколико Васкрс падне пре Ђурђевдана.
Прво јаје офарбано у црвено назива се чуваркућа, чувар, стражар, стражник… За њега се верује да има посебну моћ, па се зато користило у магији плодности, али и за заштиту људи и људског здравља.
Други важан обичај, везан за овај празник, јесте причешће, које се, осим у цркви, обављало и у природи. Тачније, у Шумадији је био обичај да се причест обави у природи, једењем пупољка леске или глоговог листа и исповедањем.
У источној и јужној Србији, такав ритуал се звао комкањем, а током њега, пре ручка су се дренове ресе, траве здравца и парчићи ускршњег колача потапали у вино. Сви укућани су морали да пију ту „комку“ након чега су прескакали секиру на прагу куће изговарајући жеље за срећу и напредак.
