Прочитај ми чланакТребало би да су сви већ научили, али толико често у свакодневном говору можемо да чујемо неправилну употребу глагола "требати".
Страница Дневна доза правописа скренула је пажњу на једну од најчешћих грешака које Срби праве у свакодневном говору – глагол „требати“.
„У значењу „ваљати“ узима се безлично: треба да оду; требало би да одемо. У значењу “ бити потребан“ употребљава се у свим лицима и у оба броја: требаш ми; требају нам“, кратко су подсетили.
View this post on Instagram
Та двострука употреба истог глагола многима је нејасна и често прави збрку, а проф. др Рада Стијовић с Института за српски језик САНУ, ипак, оставља простор за прилагођавање.
„Глагол требати може бити пунозначан и тада има личне глаголске облике: требам, требаш, требамо итд.: „Требају ми твоји савети”; „Пожури, требаш ми”; „Требао му је кишобран”. Овај глагол може бити и непотпуног значења, тада се допуњава другим глаголом, а стоји у трећем лицу једнине, које је одлика безличности (треба, требало би, требало је): „Треба да учиш”; „Требало је да пожуримо”; „Требало би да стигнемо на време”. Погрешно је: „Требаш да учиш”, „Требамо да пожуримо“. Проблем се јавља када се субјекат нађе испред глагола требати, а реченица је у прошлом времену или кондиционалу. Ако поштујемо правило о безличности помоћног глагола требати, реченица би морала да гласи: „Стигли су сви они који су требало да се такмиче”; „И он би требало да дође”. Ово је као да смо рекли „Стигли су сви који су морало да дођу”. Реченица се може исправити тако што ће се глагол требати пребацити на прво место: „Требало би да и он дође”. Када то није могуће, једино решење је ставити глагол требати у лични глаголски облик: „Стигли су сви они који су требали да се такмиче”. Нема потребе круто се држати правила о глаголу требати. Много су тежа ова синтаксичка огрешења“, наводи Стијовић, а преноси Језикофил.рс.
