Прочитај ми чланак“Историјско повећање”. Овим речима председник Србије Александар Вучић описао је најављену повишицу зарада наставницима који раде у основним и средњим школама, рекавши да су просветни радници добили много више него што су очекивали.
„И ако погледате ствари заједно са повећањем од 11 одсти одсто, плус пет одсто од марта, плус 5,1 одсто од 1. октобра то вам је око 23 до 24 одсто повећање кумулативно. На то ће вам доћи повишица од јануара месеца, дакле, очекујемо 32 одсто повећање просветним радницима за годину дана. То је незабележено у српској историји”, рекао је Вучић, гостујући на телевизији Б92.
Да ће у 2025. уследити “историјска повећања зарада у основним и средњим школама” оценио је и премијер Милош Вучевић после састанка са представницима репрезентативних синдиката образовања, који су, подсетимо, одлучили да прихвате понуду државе и тиме окончају вишемесечни штрајк.
Ипак, уверења власти о никад виђеном повећању плата запосленима у школама и не деле саговорници Данаса, искусни синдикалисти који памте боља времена за српску просвету.
– Некада је плата наставника почетника била просека Републике, а сада и даље имамо плату која је испод тог просека. Мени је то репер. Претпостављам да је држава дала максимално што је могла у овом тренутку, јер буџет за просвету је мали, он је недовољан и вероватно ће морати да се ради ребаланс како би се исплатило оно што су обећали – каже за Данас Милан Јевтић, синдикалиста из Крагујевца.
Он верује да ће се Вучићев наступ “примити” у делу јавности која ће негативно реаговати на незадовољство дела запослених у просвети и питати се “шта опет хоће ти просветни радници”, али напомиње да је прича о платама сада у другом плану.
– Овде се све измешало, синдикалне активности са друштвеним активизмом тако да тешко раздвојити једно од другог, то је суштина свега што се дешава. Шта ће даље бити тешко је предвидети. У неким коментарима нас називају паразитима који су на леђима студената успели да остваре повећање плата, али ја имам у кући два студента. Ако сам издао своју децу, нека тако буде. Али ја и даље тврдим да све што се сада дешава нема везе са синдикализмом, већ са активизмом и са друштвеним околностима, а прича о платама је гурнута у други план. Она је можда била интересантна у септембру, октобру, а већ у новембру након пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду је отишла у други план – сматра Јевтић.
Указује да је највећа плата у просвети била у време када је на челу Владе био Војислав Коштуница.
– У свако смислу, и у апсолутном и у куповној моћи, 2007. или 2008. године је куповна моћ с том платом била највећа. После тога уласком у кризу за време Владе Мирка Цветковић плате су почеле да падају и више се никад нису вратиле у нормалу. Повећања која се сада најављују су далеко од тог времена – сматра Јевтић.
Бранислав Павловић, који је дуго година био на челу Синдиката образовања Србије и током свог мандата учесник бројних штрајкова у образовању, каже да је некадашњи министра финансија Млађан Динкић највише учионио за просвету.
– Ако се саберу сва најављена повећања у 2025. то јесте повишица од 22 одсто у једној години, али је између 2003. и 2007. било и већих повећања, тако да није тачно да је ово историјски највеће. У време када је Динкић био министар и запосленима у високом образовању су повећане плате за неких 27 одсто па је цена рада у високом образовању изједначена са ценом рада у школама. Највише нам је помогао Динкић, али је то било друго време. Ми смо кренули фактички од нуле 2001. године па су онда била нормална велика повећања. После тога је 2009. дошла криза и откако је Вучић на власти више нема никаквих преговора, они сами одређују цену рада – указује Павловић.
Додаје да је власт сада направила “манипулацију са коефицијентима”.
– Недопустиво је да се без питања синдиката повећавају коефицијенти најпре ненаставном особљу, па онда наставницима. Направљен је хаос, а вероватно ће следеће године поново повећавати коефицијенте ненаставном особљу да би дошли до минималца – истиче наш саговорник.
Он се осврнуо и на, како указује, нетачне информације о испуњењу основног захтева репрезентативних синдиката.
– Није тачно да ће у току ове године изједначити плата наставника почетника са просеком Републике. Министар финансија Синиша Мали је рекао да ћемо ову годину завршити са просечном зарадом од 920 евра, што је око 107.800 динара. Дакле, са том просечном платом се улази у 2026, а после најављених повећања у овој години (11 плус два пута по пет одсто) плата наставника почетника ће бити око 106.000 динара. Просек државе за децембар ове године ћемо знати тек у фебруару 2026. Очекујем да тај просек неће бити 920 евра него око 900, али у сваком случају он неће да пада него ће да расте. Нема шансе да се у октобру изједначе почетна плата наставника и републички просек, на то указују све статистичке анализе које сам гледао, тако да почетни захтев синдиката апсолутно неће бити испуњен – каже Павловић.
Сматра да су у последњим преговорима синдиката и Владе занемарени запослени у високом образовању, који већ имају за око 15 одсто нижу цену рада од радника у школама.
– Са најављеним повећањем коефицијената доћи ће се до тога да је плата асистента, односно доцента мања од плате наставника у школи. То је ненормално, али се на то нико није много осврнуо – истиче Павловић.
И Милан Јевтић је уверен да се до краја ове године не може достићи прокламовани циљ за изједначавање стартне плате наставника са просеком државе.
Влада Србије усвојила је допуну Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, којом се омогућава да запослених у просвети у основним и средњим школама, као и предшколским установама у марту и октобру ове године плате увећају пет одсто.
Тиме је реализован договор Владе Србије и репрезентативних синдиката у просвети којим се унапређују материјални положај и услови рада запослених, саопштено је из Владе.
