Прочитај ми чланакБрој миграната двапут је већи ове него прошле године, а до средине новембра у Србији је регистровано чак 27.000 званичних улазака миграната и избеглица, док се очекује да до краја године буде много више од 30.000, изјавио је шеф београдске Канцеларије УНХЦР-а Ханс Фридрих Шодер.
Како данас преносе „Вечерње новости“, према његовим оквирним проценама, за сада, ипак, није на помолу мигрантска криза попут оне из 2015.
Само у октобру регистрована су 4.123 доласка, што је за 500 више него месец пре тога. На јучерашњи дан у центрима је смештено 4.302 мигранта а места има и даље јер су капацитети 6.000 лежајева.
Око 10 одсто ове популације чине деца без пратње, којима је тешко одредити тачне године, јер немају документа или имају лажна.
„Без пратње смо ове године регистровали око 3.000 деце, у сваком тренутку их у Србији има 400 до 500, а свако треће одлучи да остане неко време. Највећи број су дечаци из Авганистана, каже Шодер и додаје да су они најрањивија категорија и на мети свих врста експлоатације.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 3, 2019
Мигранти тврде да плаћају 12.000 евра за кријумчарење!
Неке од група избеглица из Ирана, Ирака, Сомалије, Авганистана, које се још од 2015. године, бежећи из својих земаља крећу ка западним земљама, привремено уточиште нашле су на улицама Београда, а репортерима испричали су у којим земљама би волели да живе, који су њихови економски интереси. Поред тога мигранти наводе да издвајају до 12.000 евра за свој пут.
Онима који се докопају Србије, док чекају зелено светло ка земљама са високом социјалном помоћи, Немачкој, Француској, Италији, Норвешкој краткотрајан дом чине београдски паркови, понајвише око Београдске аутобуске станице и Економског факултета, обреновачки прихватни центар, као и хостели за оне који имају више новца и среће.
Београђани које је пут нанео у овај део престонице, имали су прилике протеклих недеља да виде да је миграната знатно више него пре неколико месеци, па чак и прошлих година. Уосталом, можете их приметити и у самом центру града, у Кнез Михаиловој, по клупицама на тек реновираном Тргу републике… Како кажу суграђани, у прилично великом броју се могу видети и на шеталишту крај Саве, са обе стране реке.
Нови талас
Пре 25 дана, како сазнајемо, дошла је нова група миграната, у шта су могли да се увере и репортери „Блица“. И већ на првом кораку приметили смо да су подељени у мање или веће групе, зависно од земље из које долазе.
У разговору са њима, истакли су нам како је главни разлог за њихову емиграцију био тај што не припадају чистој муслиманској вери, па су због страха од исламиста морали да емигрирају.
– Ми смо језиди. Наша вера је мешавина хришћанске, исламске, зороастризма и јудаизма. Исламисти нас не воле и у ранијој историји вршили су геноциде над нашим народом. Из страха да се то не понови, морали смо да побегнемо – рекла нам је групица коју смо затекли у парку код Београдске аутобуске станице.
Проблем са којим се овај народ сусреће јесте слабо познавање енглеског језика. Како смо закључили, женској популацији немачки боље иде, а управо је и то земља до које би волели да стигну.
Мађарска и Румунија
Прекопута се налазила група Сомалијаца, који су још већи део пута за бољим сутра препешачили. Жеље су им нешто скромније, а познавање енглеског језика боље од пријатеља који су седели наспрам њих.
– Тренутно смо смештени у Обреновцу. Волели бисмо да се скућимо у Мађарској или Румунији. Презадовољни смо условима који су нас овде дочекали и неизмерно смо захвални вашој земљи – рекао је један од момака, док други добацује да „он ипак сања о Италији“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 3, 2019
Соба на старом перону
Иако су стигли у исто време, своје огњиште под ведрим небом, Авганистанци су нашли код бивше Главне железничке станице. Како је због радова све ограђено, пролаз до њих било је тешко пронаћи. Прескачући остатке некадашње пруге, наилазите на њихове скромне, перонске „собе“.
Дуж перона постављени су импровизовани кревети, направљени од скромне простирке и ограђени дрвеним пањевима, који су некада чинили железничку пругу. Младе мигранте затекли смо док су припремали чај. Љубазни, насмејани и жељни приче.
Како каже један од њих, жеља му је да оде код тате и брата у Енглеску, а волео би да се школује за информатичара.
– Волели бисмо да одемо у Француску, тамо нас прихватају – говоре.
Карта среће 4.000 до 12.000 евра
Како кажу, да би наставили свој пут даље, потребно им је минимум 4.000 евра, а та цена расте чак и до 12.000 европских новчаница. Стога, одабир кријумчара који би их превезао до жељене дестинације, може трајати и месецима. А обострано поверење никада није загарантовано.
Када их упитамо, одакле им толики новац, кажу да су из богате земље, али да је то једино што од исте и имају.
Дневно дође 150 миграната у Србију
О броју миграната који се тренутно налазе у Београду, али и целој Србији, јуче су на ТВ Прва разговарали Иван Гергинов, помоћник комесара Комесаријата за избеглице и Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила..
– Дневно у просеку уђе 150 миграната, а изађе 170. Нико од тих људи не жели да остане. Од 2017. до данас број миграната у Србији је константан између 2.800 и 3.800, данас их је 3.380. Тренутно их је нешто више због хладног времена, чврстог држања хрватске и мађарске границе, а неко остане без пара, неко се разболи… – рекао је Гергинов.
Он је обелоданио да држава има три плана, а да се тренутно спроводи – први.
– Истина је да их има око аутобуске станице у Београду, негде између 150 и 200. Али тако је само док не отопли – додао је Гергинов.
Радош Ђуровић, међутим, има неке друге бројке…
– Код нас је повећан број улазака миграната, у последња три-четири месеца имамо дневно по 100-150 улазака из Македоније, па Косова, Црне Горе, улазе из свих праваца. На простору око аутобуске станице у Београду их је сваког дана између 350 и 400. Ситуација није драматична али је озбиљна, не би смели да буду дуж границе или у парковима већ у центрима – тврди први човек Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
