Прочитај ми чланак

На Златибору свако може да нађе стазу за себе – поручују из Планинарског

0

Светлана Благојевић: ”На само два километра од центра Златибора сте у предивној природи, потпуно сами, ако тако желите”

Петар Весовић: ”Цео живот ми није довољан да истражим сваки кутак Златибора”

Марко Џамбасовић: ”Златибор има лагане стазе прилагођене свим узрастима, али и захтевне које су изазов за планинаре”

За љубитеље природе и пешачења, Златибор је рај јер има много стаза различите тежине, па сви гости најпосећеније српске планине могу пронаћи ону која одговара њиховим потребама, поручују чланови Планинарског клуба Торник. Они у промо филму који представља Туристичка организација
Златибор, предлажу три од мноштва атрактивних и уређених пешачких стаза.

Заједничко свим стазама је да се на само два километра од центра пружа нетакнута природа у којој посетиоци могу уживати у миру, лековитом ваздуху и прелепим пејзажима.

Стаза Центар – Споменик – Чукер: Нетакнута природа надомак центра

Светлана Благојевић нас води на најпознатију стазу до Споменика на Шуматном брду. Готово да нема посетиоца Златибора, од најмлађег до најстаријег, који овде није био.

– Стаза је много лепа, а није захтевна, па је одлична за све генерације. Споменик се налази на 1082 метра надморске висине, подигнут је стрељаним партизанским рањеницима 1941. године. Висок је 4,8 метара, а постављен је тако да се види из свих делова Златибора – прича наш водич.

Највећи број посетилаца се после ”освајања” Шуматног брда враћа у центар, али Благојевићева препоручује наставак пешачења ка Чукеру, делу планинског венца Чигота. Како каже, све више туриста последњих година открива ту стазу током које се ужива у прелепим пејзажима. А ваздух је
такав да се човек препороди.

– Златибор је ваздушна бања јер се ту спајају приморска и планинска клима и настаје ружа ветрова. Има доста јода и јона у ваздуху што је јако добро за штитну жлезду, нервни систем и црвена крвна зрнца. Када још ходате и шетате по Златибору, регенеришете организам и осећате се
фантастично – истиче Благојевићева.

После три часа лаганог хода из центра и око пет пређених километара, стиже се на врх Чукер који се налази на 1359 м. Поглед пуца на Рибничко језеро, Тару, Градину, Овчар и Каблар. Ту је и Муртеница која, открива наша саговорница, важи за Амазон Златибора јер и даље има места где људска нога није крочила. Лепота предела посетиоце оставља без даха, а Благојевићева подсећа да је тако у ком год правцу да кренете. Јер, како каже, територија општине Чајетина се простире на 647 километара
квадратних, а само 1,4 одсто је под грађевинским објектима.

– Златибор је идеална дестинација јер нуди толико тога и за оне који воле центар и урбано, али и за оне који воле природу. На само два км од центра Златибора сте у предивној природи, потпуно сами, ако тако желите.

Сваки тренутак који проведете на свежем ваздуху биће право уживање и задовољство. Зато дођите, упознајте Златибор и уживајте на потпуно другачији начин – поручује Светлана Благојевић.

Кружна стаза на Торнику: Незаборавни поглед са највишег врха

Петар Весовић нам показује кружну стазу на Торнику дужине око 16 километара. Око сат и по лагане шетње потребно је да би се стигло из подножја до највишег врха Торника на висини од 1496 метара. Стаза је обележена, а ко се умори, може се одморити на клупама и читати занимљивости о Златибору на постављеним едукативним таблама. Весовић позива све који желе да истраже Златибор да се обрате локалним водичима, а ако желе сами да откривају најлепшу српску планину, да се прво добро
информишу о стазама, њиховој дужини, надморској висини и важним карактеристикама.

– Пре поласка на стазу, припремите се снагом воље и опремом. Потребне су вам планинарске ципеле, ранац који садржи воду, храну, заштиту од сунца, пресвлаку, кабаницу за случај кише. На самој стази пратите маркације и осталу планинарску сигнализацију која је врло једноставна за коришћење. То је важно како бисте у сваком тренутку знали где се налазите и како да ваше планинарење безбедно завршите – наглашава Весовић.

Објашњава нам водич успут разлику између белог и црног бора, прича када сазревају боровнице, а када јагоде, упозорава које животиње можемо да видимо.

– Има веверица, срна, дивљих свиња. Кажу да има и медведа, али ја још нисам имао прилику да га сретнем – шеретски ће Петар.

После сат и по ходања из подножја Торника, стиже се до врха. Весовић показује Јабланицу, Стубло, Доброселицу, Дурмитор, Тару. Види се чак и Авала кад је лепо време.

– Колико год пута да видим ове пределе, сваки пут ме изненаде. Не знам да ли су лепши у сумрак, у свитање, лети или зими. Остаје вам само да гледате и упијате ову лепоту. Дивљи и питом, такав је наш Златибор – закључује Весовић.

Даље стаза иде ка Равном Торнику, па се спушта на полазну тачку са које смо и кренули. Наш водич открива да је то, ипак, само делић Златибора.

– На Златибору имате шта год пожелите: и потоке, и пашњаке, и ливаде, и озбиљне врхове. Али, да знате, никад га нећете потпуно открити. Пешачим по овим стазама откад знам за себе, али цео живот није ми довољан да обиђем сваки кутак Златибора – јасан је Петар Весовић.

Кружна стаза Семегњево – Јабланица – Семегњево: Лепота која оставља без даха

Председник планинарског клуба Торник и планинарски водич Марко Џамбасовић води нас кружном стазом дужине око 24 километара, која се простире преко села Семегњево и Јабланица и коју није препоручљиво обилазити без водича. Док пролазимо поред столетних борова и слушамо хук
воде скривеног водопада Скакавац, водич нам открива да ове године славе 90 година планинарства на Златибору.

– Поред лаганих стаза, Златибор нуди и теже и захтевније које су изазов за планинаре. Кањон Црног Рзава и кањон реке Увац имају озбиљне стазе које могу да буду чак и полуалпинистичке. Наша данашња стаза није толико технички захтевна, све су шуме и пропланци, заталасана брда, али је кондиционо захтевна јер треба прећи 24 километра – каже Џамбасовић.

Стаза води преко врхова Лупоглав, Лисичина, па се затим спушта ка Јабланици, Црном Рзаву и извору лековите воде у Рибници за коју мештани кажу да је добра за вид и притисак. Све време пролази се кроз пределе нетакнуте природе.

– Ово су делови Златибора познати махом мештанима који живе у близини. Виђамо у последње време и авантуристе, углавном странце који имају жељу да упознају околину. Ето, можда ће сада и наши људи пожелети да открију неистражене делове Златибора који су толико лепи да се сваки
напор заборави – каже Марко.

Ипак, ко није у доброј форми потребној за савладавање 24 км, може изабрати неку другу, лакшу стазу. А таквих је на Златибору толико да их је тешко и побројати.

– Дођите на Златибор јер овде свако може пронаћи стазу за себе – поручује Марко Џамбасовић.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!