Прочитај ми чланак

НА ОСНОВУ ПРЕСУДА Држава би могла да плати пензионерима МИЛИЈАРДЕ ЕВРА као одштету

0

Иако је у новембру укинут закон о смањењу пензија, његове последице могле би пратити државу још дуго.

Пре неколико дана је објављена пресуда Основног суда у Бачкој Паланци, по којој ПИО фонд има да исплати тужиоцу 351.478 динара, колико износи разлика у обрачунатој (према решењу ПИО) и исплаћеној (након примене закона о смањењу пензија) пензији од децембра 2015. до децембра 2017. године, плус још 53.676 динара на име законске затезне камате и све то увећано за судске трошкове од 73.403 динара.

У образложењу пресуде се наводи да је тужени (ПИО фонд) био дужан да свим корисницима којима је умањио пензију, претходно донесе решење о умањењу пензије са поуком о правном леку, посебно зато што према Закону о ПИО жалба не задржава извршење решења. Такође се наводи и да је умањивањем пензије без решења о умањењу пензионер лишен не само дела пензије као стеченог права, већ је лишен и правом на правни лек. Судија је одбио и приговор ПИО фонда да није надлежан за утврђивање уставности закона о смањењу пензија, тврдећи да се тиме суд није ни бавио нити је тужилац то тражио, већ да је тражио исплату износа који је утврђен правоснажним решењем управо ПИО фонда.

Некадашњи судија Врховног суда Зоран Ивошевић истакао је да, ако се у пресуди не спомиње Закон о привременом уређењу начина исплате пензија, онда су велике шансе да пресуда падне на другом степену, јер га није узео у обзир.

„У Италији, Бугарској и Словенији фондови су донели решења о умањењу пензија, па су се пензионери на то жалили. Код нас је посебан случај, јер нема решења о умањењу пензија, па се људи нису могли ни жалити. Зато је потребно у претходном поступку да суд утврди неуставност одређене одредбе закона да би пресудио да се врате паре. Та пресуда важи само за тај случај, док Уставни суд утврђује неуставност неког закона“, објашњава Ивошевић.

Ово пак није прва пресуда основних судова у Србији по тужбама због смањења пензија. Михајло Радовић, председник Удружења синдиката пензионера Србије, истиче да су два члана овог удружења добила извршне пресуде, што значи да их је потврдио и Апелациони суд.

„Полако се врата отварају. Криво ми је што нас нису на време консултовали, јер ми смо сагледали шта ће се дешавати када судови почну да раде како треба. Али морам рећи да је Уставни суд основни кривац за економску и правну анархију у земљи, јер пет година не решавају иницијативу коју смо поднели“, каже Радовић. Према његовој процени, између 50.000 и 70.000 пензионера у Србији је поднело тужбе, мада је тешко утврдити колико јер свако подноси у надлежним судовима за своје општине. „Мислим да ће после овога свих 700.000 пензионера поднети тужбе“, оцењује Радовић.

Уколико би се ово десило, државу би смањење пензија које је 2014. године било темељ фискалне консолидације могло коштати и целих милијарду евра.

Јован Тамбурић, председник Удружења синдиката пензионера војних лица Србије (УСПВЛС), истиче да је смањење пензија већих од 25.000 динара донето 2014. године погодило око 850.000 људи и њихових наследника с обзиром да је око 150.000 њих умрло током ове четири године, али узевши у обзир и нове пензионере током овог периода.

„Власти су у више наврата рекле да су ефекти смањења пензија око 210 милиона евра, па је за четири године то 840 милиона евра или око 1.000 евра по човеку. Међутим, није то све. Од 2012. године пензије нису усклађиване са растом цена на мало, а уштеда по том основу износи око 600 милиона евра. Овим се угрожава финансијска стабилност државе, јер милијарду евра није мало. Очигледно је да држава рачуна на то да су пензионери неинформисани како да заштите своја права на суду“, тврди Тамбурић додајући да и наследници у оставинским расправама могу да унесу потраживања по основу мање исплаћених пензија.

Он упозорава и да постоји опасност да Уставни суд донесе одлуку да застаревање наступи након три године, што би значило да су сви који нису поднели тужбе већ закаснили.

„Неки правници тврде да рок за застару наступа од укидања закона, док је Уставни суд у једном случају невезаном за ово утврдио да је рок за застаревање три године од настанка штете, а наводи се да је то и став Европског суда за људска права. Зато ћемо ми кренути у кампању информисања пензионера да што пре поднесу тужбе, јер осим тога већи број тужби шаље поруку држави да озбиљно размотри ситуацију“, напомиње он.

У случају правоснажних и извршних пресуда адвокат Десимир Мрдовић каже да би било боље да држава одмах исплаћује досуђене суме него да чека да извршитељи закуцају на врата.

„Правоснажне пресуде су најбоље решење и уколико држава не исплаћује новац по пресудама, онда се може блокирати буџет. Боље је одмах плаћати јер ће у супротном морати да плаћа и трошкове извршења који нису мали“, упозорава Мрдовић.

Светска пракса

Румунски Уставни суд је 2010. прогласио неуставном одлуку о смањењу пензија од 15 одсто у склопу фискалне консолидације. При томе је румунски суд чак проучавао и праксу уставних судова у другим земљама у сличним случајевима.

С друге стране, португалски Уставни суд је 2011. смањење пензија прогласио уставним, а Европски суд за људска права у Стразбуру је 2015. одбацио тужбу једне Португалке иако је утврдио да је одлука државе омела уживање у својој имовини, али и да је то прихватљиво јер је обезбеђено законом који је Уставни суд прогласио уставним. У Србији се Уставни суд прогласио ненадлежним за оцену уставности закона о смањењу пензија, а о другој иницијативи удружења пензионера још није донео одлуку ни након три године. Да би стекли право за подношење тужби у Стразбуру прво мора да постоји одлука Уставног суда матичне земље.