Прочитај ми чланак"Негативна сам на брзом тесту за корону, али позитивна на ПЦР”, “Немам антитела, а прележао сам корону”, “Имам антитела, а нисам био болестан”, само су неке од забуна на које наилази просечан грађанин када се тестира на коронавирус. Без обзира на све тестове који се помињу и најављују као релевантни за откривање, стручњаци поручују да је златни пресек за присуство коронавируса ПЦР тест.
Београђанка Д.И. само је једно вече добила температуру. Наредног дана је у ковид амбуланти урадила брзи антигенски тест, на ком је била негативна. У питању је, како прича, тест који се ради узимањем бриса из носа, а резултати су готови за 15 минута.
“Докторка код које сам била ми је на питање колико су поуздани ти тестови рекла да имају велики проценат поузданости у првим данима заразе”објашњава.
Међутим, како је и даље имала температуру, наредног дана је опет отишла у ковид амбуланту, где је прегледала друга докторка, која опет није уопште имала поверења у резултате брзог теста.
“Одмах ме упутила да урадим ПЦР тест. Пре него што су стигли резултати послала ме да ми сниме плућа и прописала да пијем антибиотике” наставља наша саговорница своју исповест о томе шта јој се дешавало у ковид амбуланти.
ПЦР тест је показао да је позитивна на коронавирус.
То је само један од бројних случајева када особама које су негативне на брзим тестовима, ПЦР покаже да је у њиховом организму ипак присутан вирус. Наша саговорница је, делом захваљујући лекарки која је била сумњичава према резултатима тестова, тестирана и ПЦР методом и на време јој је потврђен вирус.
Међутим, шта је са онима који поверују у резултате брзог теста, помисле нису заразни и сходно томе другачије лече своје евентуалне здравствене тегобе?
“ПЦР тест је златни сандард”
Емина Милошевић, доценткиња имунологије на Медицинском факултету у Београду, за Нова.рс истиче да ПЦР тест представља златни стандард дијагностике коронавируса и да бољи метод од овог теста не постоји.
“Према смерницама Светске здравствене организације, антигенски тестови се користе само када се очекује да је пацијент позитиван и то код болесника са симптомима болести у првих 5 до 7 дана, као и уколико није доступан ПЦР тест” наводи она за Нова.рс.
ПЦР-ом се, како објашњава, детектује генетски материјал вируса, док антигенски тестови детектују протеине вируса. ПЦР има могућност да препозна мању количину вируса у узорку него што то може да учини антигенски тест.
Осетљивост свих антигенских тестова се пореди са ПЦР-ом и препорука је да се користе само они чија је осетљивост преко 80 одсто.
То значи да је добар антигенски тест онај који као позитивне детектује 80 и више људи од укупно 100, оних који су позитивни на ПЦР-у.
Зато се сваки антигенски тест, према речима докторке Милошевић, пре него што почне да се примењује у некој установи упореди са ПЦР тестом одређених стотинак негативних и позитивних узорака да би се имала тачна представа каква је његова поузданост у реалним околностима рада у конкретној лабораторији.
“Негативан антигенски тест никако се не може сматрати коначном потврдом да инфекција није присутна, јер је могуће да антигенски тест буде негативан, а ПЦР позитиван, и то значи да је вирус присутан” истиче докторка Милошевић.
Упозорава да се употреба антигенских тестова не препоручује у околностима кад је удео позитивних особа мали, као што је на пример прелазак границе или пријем на болничко лечење нон-ЦОВИД пацијената, јер је тада поузданост антигенских тестова мала – равна статистичкој грешци.
Серолошки тестови
У откривању присуства коронавируса користе се и серолошки тестови.
Њима се, како објашњава Емина Милошевић, доказује присуство антитела на вирус (ИгМ, ИгГ или оба), а заснивају се на више техника.
“Брзи имунохроматографски тестови откривају присуство ИгМ и ИгГ антитела без могућности одређивања количине ових антитела, док су квантитативни тестови засновани на ензимском имуноесеју (ЕЛИСА, еЦЛИА, итд.). Захтевнији су за извођење, али су и поузданији. Неки од ових тестова детектују укупна антитела, тј. нема разликовања ИгМ и ИгГ” упоређује наша саговорница различите врсте тестова.
Упозорава да с обзиром да је за синтезу антитела потребно време и да серолошки тестови имају одређени праг осетљивости, ово тестирање не може да замени ПЦР и антигенске тестове у постављању дијагнозе у раној фази болести.
“Присуство ИгМ се очекује у просеку почев од осмог дана од појаве симптома, а ИгГ почев од десетог дана. Код блажег клиничког тока и асимптоматских пацијената је могуће да антитела не буду детектована или да се детектују тек након неколико недеља од позитивног резултата ПЦР теста” истиче.
Такође на основу присуства антитела не може се са сигурношћу тврдити да је оболели имун на вирус.
“Уједно ни одсуство антитела не значи да имуност не постоји, јер поред антитела и целуларни имунски одговор може оболелог да учини имуним, а целуларни имунски одговор се рутински не тестира” додаје наша саговорница.
Због ових ограничења серолошких тестова, како наглашава, они не би требало да се користе за иницијално постављање дијагнозе ЦОВИД-19, већ, евентуално као потврдни тест у каснијој фази инфекције, као и у студијама које процењују удео популације који је дошао у контакт с вирусом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 25, 2020
