Прочитај ми чланак

Муслиман који је ОБНОВИО СРПСКУ ЦРКВУ, сада решио да среди и православно гробље…

0

ДОБАР глас далеко се чује. Тако је и прича о Месуду Керановићу из села Осредак код Цазина у Босни и Херцеговини завршила у медијима широм света. Месуд, који је исламске вероисповести, обновио је недавно српску православну цркву у свом селу. И ту не жели да стане!

Керановић је сада започео нови подухват – решио је и да среди и православно гробље у Осредку које је старо око 300 година. У селу Осредак пре рата живели су Бошњаци и Срби.

Printscreen/Jutjub/TV Živa istina

Временом су сви становници српске националности расељени. За собом су оставили цркву и гробље, које је пропадало годинама и било у све горем стању.

Последњих година цркву и гробље реновира и одржава муслиманска породица Керановић. Месуд, његова супруга и синови протеклих година сваки слободан тренутак су користили за обнову цркве.

У тренутку када је кренула обнова, црква је била на корак до рушења, присећа се Месуд. Напукли зидови старе цркве убрзо су скроз попуцали и готово се раздвојили. Сада је, међутим, ситуација знатно другачија.

У селу Осредак у Босни, гдин Месуд Керановиц, по вероисповести муслиман, обновио српску цркву у част својих пријатеља, православаца.

– Живим овде више од 40 година и моји пријатељи, пре свег зла што је било, рат и то што нас је снашло, више нису ту, па дођу овде, стојимо, причамо… А иза стоји рушевина, а то је ипак њихова светиња – прича Месуд Керановић.

Некада је Месуд радио на грађевини и одатле потиче његово искуство, али каже како га је воља да реновира ову цркву подстакла да научи и неке послове које није раније знао.

Разумевање мештана је, нажалост, изостало, али на Месудову срећу, синови му студирају грађевину па су пуни идеја које користе пројекту. Човек који је покренуо дирљиву причу додаје да су се сви житељи села некада заједно ту играли као деца, без подела. И жали што их је рат поделио. Али нада се да је са тим готово, и да ће људи убудуће бити уједињени у добрим и племенитим делима, попут обнове ове цркве.

Када се ради о његовим комшијама из детињства, Србима, ситуација је другачија. Иако већ годинама не живе у селу, често га обилазе. Њихове посете обележавају разговори крај ове цркве, поред које је и разрушено гробље. Ова тужна слика, између осталог била је окидач који је код Месуда пробудио вољу за делањем. Како каже, није му пријатно да са њима прича крај рушевине, која је њихова светиња.