Прочитај ми чланак

Муке деце с Голије: Иду у школу бежећи од вукова

0

– Синоћ ме је било страх. Мрак ме је ухватио у шуми, пролазио сам поред потока, чује се вода и неки неодређени звуци, језиво…

У глави ми једино мисао да пружим што дужи корак да стигнем кући. Прошле године сам видео мечку. Тај призор ми је стално пред очима. Има и курјака, лисица, свачега има у шуми… – описује 14-годишњи Дарко Перишић своје свакодневно путовање из школе до куће у селу Ограђеник, у подножју Голије.

До куће ове породице и још неколико комшија пут још није прочишћен. Снега има на појединим местима и до четрдесетак центиметара, а малишани пешаче по три-четири сата у једном правцу кроз снег и шуму. Крећу зором док још није свануло, а враћају се ноћу.

– Аутобус не иде откада је пао онај први снег. Тад нас је затрпао и ко зна када ће и да ли ће неко то очистити – прича разочарано Дарко.

Путовање је лакше док је у групи са децом из околине. Међутим, дуже од сат Дарко путује сам, и то баш кроз шуму, покрај потока, касно по подне. Мајка Драгана каже да је покушавала да затражи помоћ на више адреса, али безуспешно.

– Зовем надлежне, питам хоће ли неко прочистити до наше куће, апелујем, без успеха… А ја не могу да забраним детету да иде у школу као што иду и друга деца. Када пропусти градиво, следе лоше оцене. Никога није брига што њему пут до куће није прочишћен и што аутобус не иде. Срце ми се стегне од бриге увече док га чекам да се врати – каже мајка Драгана.

Како се на селу пуно ради, родитељи чести нису у могућности да сачекају дете, па се Дарко сналази и куражи сам док се пентра вијугавим снежним стазама до куће.

– Размишљам о неким лепим стварима. Често се преслишавам неке лекције, рачунам у глави неке задатке, трудим се да не размишљам о вуковима и слично, да ме не би хватала паника. И не застајем нигде да се одмарам јер је хладно и некада ми прсти на рукама и ногама промрзну од зиме – прича Дарко.

Његов старији брат Дејан корисник је дневног центра за децу са посебним потребама. Његова једина разонода били су одласци викендом у овај центар, а сада му је то онемогућено јер по њега не могу доћи.

 

(Ало)