Прочитај ми чланак

Мог мужа убила сепса и небрига лекара!

0

rep-blagojevic-1012-2014_620x0

МОЈ супруг Војин Благојевић (69) био је здрав, отишао је на „рутинску“ операцију простате услед застоја урина, који је трајао четири недеље, и умро је због небриге лекара!

Овако примаријус др Јела Благојевић, специјалиста ОРЛ у београдском Дому здравља Палилула, започиње причу о агонији коју је преживела од 31. октобра, када је њен супруг оперисан у Уролошкој клиници, до његове смрти 1. децембра. Она тврди да је Војин преминуо од последица сепсе изазване ацинетобактером, који није на време откривен и није адекватно лечен.

– Операцију мог мужа су одобрила три анестезиолога на пријему. Оперисао га је др Милутин Козомара, породични пријатељ готово пола века – прича др Благојевић. – Од првог дана после операције указивала сам на то да нешто није у реду, али су ме све време умиривали да су то само пролазне последице анестезије. У петак је оперисан, а већ у недељу је било јасно да пада у кому. На Клиници су, међутим, упорно тврдили да то није кома, него да су га седирали и да је он добро! Тог дана је добио дијареју, приликом посете сам га затекла у фекалијама до пазуха које су прекривале рану. Није урађена копрокултура из које би се изоловао ацинетобактер, који је изазвао сепсу са смртним исходом.

Докторка Благојевић каже да је петог дана после операције њен супруг био толико отечен да је „кипео“ са кревета, бубрези су му отказали:

– То су све типични знаци сепсе, али они нису узимали ниједан брис. Ако кажу да јесу, нека покажу налазе. Ми смо их тражили, али нисмо добили на увид.

Када је Војину јако отекао стомак, након њеног упозоравања одвезен је у Ургентни центар где је потврђено да је стомак миран. Али седмог постоперативног дана наишао је хирург у визити, који је прегледом установио да је за хитну операцију абдомена.

– Оперисали су га, констатовали гангрену црева и мезентеријалну тромбозу. Све је ово класичан ток сепсе изазване ацинетобактером – прича др Благојевић. – Када је процес узнапредовао до плућа, пулмолог је урадио аспирацију и сама сам аспират бронха однела на анализу. У приватној лабораторији је први пут изолован ацинетобактер, који је резистентан на све антибиотике изузев „тигециклина“ и „колистина“. Све док нисам донела аспират, говорили су да не знају шта се са мојим супругом дешава, да први пут имају овакав случај на клиници. Тек ВБББББББББББББББББББББдан, деветнаестог дана од операције, започели су терапију „тигециклином“.

У четвртој постоперативној недељи урађен је скенер мозга са контрастом и утврђено да не постоје никаква оштећења нити запушења артерија у мозгу. Неуролог је тада рекао да лече инфекцију. Војиново стање се погоршавало из дана у дан, а инфекција је, према речима др Благојевић, напредовала из абдомена до плућа, преко срца, а на крају и до мозга, када су почели епилептични напади.

– Свега сам се тамо нагледала – огорчена је др Благојевић. – Тубусом је мом мужу оштећена трахеја приликом реинтубације и плућа су се напунила крвљу. Дрен се запушио на свеже оперисаној рани због чега до дана смрти рана није ни зарасла! Па, какву ми то опрему користимо, какве инструменте, која средства за стерилизацију?

Докторки Благојевић ни после свега није јасно зашто се др Козомара одлучио да оперише њеног мужа када бенигна хиперплазија простате не захтева хируршки захват, већ медикаментну терапију:

– Када се већ одлучио за хируршки захват, зашто је радио класичну операцију, а не тур интервенцију? Желим објашњење зашто операција, када је две године раније биопсијом утврђено да не постоји малигнитет. Проблем који је имао мој супруг, хронични простатитис, има 80 одсто мушке популације тих година! Да ли је др Козомара предузео све мере да би био сигуран да није дошло до уноса инфекције приликом операције, да ли су урадили потребне брисеве, узели крв са два места одмах након операције, јер је тај поступак утврђен правилима постоперативног лечења, а посебно када је знао у каквим условима оперише? Да јесте, на време би био укључен „тигенциклин“, а не антибиотик широког спектра.

У Уролошкој клиници КЦС тврде да никаквих пропуста није било

ЛЕЧИЛИ СИМПТОМЕ, А НЕ УЗРОК?

ДОКТОРКА Благојевић се пита како је могуће да је бактерија изолована тек 18. дана после операције, и јесу ли лекари уопште тражили где је проблем, или су само лечили симптоме, а не и узрок?

– Ацинетобактер нигде није наведен на отпусној листи, а главни узрок смрти је сепса извазвана ацинетобактером – каже др Благојевић. – Кога ће сада прикључити на респиратор на којем је био мој муж са знањем да ацинетобактер остаје у сувој средини данима! Мој мож је умро, а ја о овоме говорим да бих скренула пажњу на пропусте, да се не би дешавало да људи непотребно умиру. Ово је упозорење јавности, министру, директорима клиника, лекарима.. Стање у здравству је „испод дна“, и неко би коначно морао да поведе озбиљну борбу да се то поправи. Јер, „данас“ је умро мој муж, сутра би могло да умре нечије дете, брат, отац…

ПРОФЕСОР ДР ЗОРАН ЏАМИЋ, ДИРЕКТОР УРОЛОШКЕ КЛИНИКЕ: ПРЕДУЗЕЛИ СМО СВЕ ШТО ЈЕ ТРЕБАЛО

ПРОФЕСОР др Зоран Џамић, директор Уролошке клинике, тврди да је током лечења Војина Благојевића предузето све што је потребно, и да се у Клиници редовно, по стандардима, раде све процедуре стерилизације.

– Пацијент је примљен са сталним катетером пласираним због немогућности спонтаног мокрења – објашњава проф. Џамић. – У склопу преоперативне припреме констатовано је да постоји сужење крвних судова врата. Оперисан је 31. октобра, када је урађена трансвезикална простатектомија. Све време је био на антибиотској терапији, широког антимикробног спектра.

Другог и трећег дана после операције, објашњава проф. Џамић, појавиле су се проливасте столице. Због погоршања општег стања консултовани су хирург и гастроентеролог Ургентног центра, а због поремећаја свести и неуролог.

– Започета је хемодијализа, због акутне бубрежне инсуфицијенције – каже проф. Џамић. – Седмог дана индиковано је хитно хируршко лечење и установљена акутна мезентеријална тромбоза, васкуларна компликација са високим степеном смртности. Урађена је илеостомија (одстрањен је део црева). Пацијент је на механичким плућима, свакодневно хемодијализиран уз примену терапије. Свакодневно су обављене консултације хирурга, нефролога, анестезиолога и уролога, а по потреби пулмолога, неуролога и инфектолога. Упркос спроведеним мерама лечења, опште стање се није поправило и наступила је смрт.

 

Večernje Novosti