Прочитај ми чланак

Млађи Европљани ће радити и после 70. године

0

Млађе генерације у Европи могле би да раде до своје 70. године живота имајући у виду да већина европских земаља разматра повећање старосне границе за пензионисање у наредној деценији, показала је студија коју преноси Јуроњуз.

Истраживање финског Центра за пензије показало је да више држава у Европи прилагођава старосну границу за пензију на основу очекиваног животног века, а не на основу зараде или доприноса.

ФОТО: Н. С.

Поред Финске, овај механизам је доступан на Кипру, у Данској, Естонији, Грчкој, Италији, Холандији, Португалу и Словачкој. У главном делу, промене у пензионим добима требало би да буду уведене између 2020. и 2030.

У већини земаља чланица ЕУ, према финском Центру за пензије, старосна граница за одлазак у пензију је 65 година.

Шпанија, Немачка и Француска су повећале границе са 65 на 67, док Британија и Ирска имају за циљ 68 година као старосну граница за одлазак у пензију.

У неким земљама старосна доб за пензионисање је различита за мушкарце и жене, с тим да жене имају нижу старосну границу.

Старосна граница за одлазак у пензију је флексибилна у Норвешкој, Шведској и Финској што значи да особа може да се пензионише у одређеном старосном распону.

Већина од нас очекује да живимо дуже и зато ће бити потребна већа подршка државе, стоји у студији.

Подаци Европске комисије показују да ће привреда у Летонији имати највећи „пораст трошкова“ услед старења популације који би се до 2070. могла повећати за 13 одсто.

У међувремену, данска премијерка Мете Фредериксем објавила је почетком недеље планове о смањењу старосне границе за одлазак у пензију за одређене групе – људе који су радили и плаћали порезе најмање 42 године.

Данска тренутно има највећу старосну границу за одлазак у пензију – 67 година као и Италија и Грчка.

Истовремено, у Пољској жене могу да се пензионишу са 60 година, а у Словачкој и мушкарци и жене са 62 године.

У већини земаља присутан је тренд да све већи број људи ради и када пређу године за одлазак у пензију било да се одлучују да раде скраћено радно време без одласка у пензију, или раде скрац́ено радно време док примају пензију.

Старење становништва у Европи демографски је феномен захваљујући смањењу стопе фертилитета и стопе смртности али и вец́ег животног века међу европским становништвом.

Чини се да ц́е „сивило Европе“ имати значајан утицај на вец́ину аспеката друштва и економије, пише Јуроњуз.

„Мислим да живимо у ситуацији у којој имамо пуно изазова повезаних са технолошким развојем и старењем становништва како глобално, тако и на радном месту“, каже Андриана Сукова, заменица генералног директора Дирекције за запошљавање при Европској комисији.

„Дакле, морамо деловати. Морамо користити средства за помоц́ људима, морамо им помоц́и да пронађу и суоче се са новим приликама за посао, али исто тако бити спремни за нове радне односе“, сматра она.