Прочитај ми чланак

Мишел Чосудовски о НАТО самиту у Вашингтону: Пентагонов рат против савезника

0

Пентагон није брига за видљиви економски пад савезника, сами су тај суноврат омогућили кроз прекиде токова јефтиних енергената за привреде "савезника" и кроз санкције којих се САД наравно не придржавају, каже професор економије (емеритус) на Универзитету у Отави, оснивач и директор Центра за истраживање глобализације у Монтреалу и уредник портала "Глобал рисерч"

Ако бих морао да упоредим садржаје „свечаних“ Самита НАТО поводом 50 година од настанка Алијансе и последњег самита поводом 75 година, а оба су била у Вашингтону, приметио бих прво да су показали да је НАТО лажна одбрамбена структура лажног савезништва. Оба самита доказују тезу да је НАТО само специфичан аранжман Вашингтона кроз који се координирају ратови које воде савезници, док се САД држе подаље од сукоба. „Савезници“ Вашингтону сада отворено служе да ураде прљаве послове за Америку, баш као што је то дефинисао Дик Чејни, утицајни јастреб свих америчких ратова уназад неколико деценија – овако, укратко, гласи анализа професора Мишела Чосудовског након тродневног самита у Вашингтону поводом 75 година од оснивања Алијансе.

Професор економије (емеритус) на Универзитету у Отави, оснивач и директор Центра за истраживање глобализације у Монтреалу и уредник портала „Глобал рисерч“, предано анализира рад војног Бехемота из Брисела од балканских ратова 90-тих.

На почетку интервјуа луцидно примећује да је после завршених речи званичника у Вашингтону очигледно да су прави циљ Американаца у рату у Украјини њени „савезници у НАТО“, односно комплетна Европска унија, земље које Пентагон „уписао“ за напад на Русију, тврди Чусодовски. Он подсећа и да је НАТО ратовао против Југославије уз помоћ целе алијансе, а да је данас само он „власник“ богатстава Косова и Метохије. 

Наводите да НАТО није алијанса него аранжман Вашингтона?

Тако је. Кроз НАТО механизам Америка контролише финансије савезника и усмерава их у свој војно-индустријски комплекс. У случају Украјине, на дужи временски период.

Пентагон није брига за видљиви економски пад савезника, сами су тај суноврат омогућили кроз прекиде токова јефтиних енергената за привреде „савезника“ и кроз санкције којих се САД наравно не придржавају. 

Према вашој тези, Пентагону су савезници потребни осим кад им нису потребни?

Увек је било тако. Недавно, 1. јула поводом државног празника Канаде објавио сам документе над којима су се у мојој земљи многи замислили.

Већина Канађана није била свесна чињенице да су Сједињене Америчке Државе 1924. (пре сто година) формулисале пажљиво осмишљен план за инвазију на Канаду и бомбардовање Монтреала, Квебека, Халифакса и Ванкувера.

То што је намерно изостављено из наших историјских књига у школама и универзитетима јесте да је наш амерички комшија направио детаљан план за инвазију на Канаду. Употреба „отровног гаса“ била је део тог пројекта.

Ратни план „Ред“ је званично одобрен од стране америчког војног министарства у мају 1930. У нацрту из 1928. стајало је да „Канади треба сасвим јасно ставити до знања да ће у рату тешко страдати“. И погодите ко је био задужен за планирање бомбардовања канадских градова: генерал Даглас Макартур који је током Другог светског рата био задужен за вођење рата на Пацифику и координацију опсежног бомбардовања јапанских градова (1941-1945).

Након овог, 75. Самита НАТО-а, шта је још јасно ?

Објективно, притисак Вашингтона се тренутно фокусира на Немачку и Француску јер су привреде ових земаља најснажније у блоку савезника. Француској и Немачкој се наизменично нуди да буду „лидери „у наставку похода на Русију (одбрани демократије и правила вашингтонског поретка) а изгледа као да ту утакмицу „лидерства“ воде представници тих народа изабрани од грађана. 

Члан 5 Повеље НАТО даје америчке безбедносне гаранције ЕУ док је „гурају“ рат у Украјини?

НАТО је, поновићу, преварантски ентитет. Члан 5 активиран је само једном, 11. септембра 2001. када је на сајту НАТО у Бриселу освануло да су САД нападнуте. У то време, доказано је, Осама Бин Ладен био је у болници у Пакистану под паском америчких безбедносних служби. А пошто је било смешно активирати Члан 5 против нечега што се зове Ал Каида, накнадно је додато Авганистан – земља која је била наводни спонзор организације напада. Испоставило се накнадно и да је Авганистан пар дана раније у обраћању Генералној скупштини УН навео да је искрчмио поља мака и да је тако „убио“ 90 одсто трговине опијумом и хероином иза које је стајао, наравно, Пентагон. Тако су се талибани нашли први на удару неоконзервативаца, а и сви даљи ратови на Блиском истоку и Средоземљу вођени су из економског интереса.

Дакле, Европљани да не рачунају на Члан 5 у евентуалном сукобу са РФ?

Понављам, на самиту у Вашингтону Пентагон је објавио рат „савезницима“. 

Избори у Европи су показали политичке промене у свим земљама где су одржани…

Динамика догађаја на политичкој сцени Европе је заиста интересантна али је и већ виђена, конкретно на случају НАТО агресије на Србију.

Видели смо како је коалиција левице у Француској однела победу у другом кругу избора и ако се та коалиција сагледа, видећете да многи у њој подржавају неонацистички режим у Кијеву. На примеру агресије из 1999, такође се догодило да су је водили политичари са левице и зелени.

Конкретно, то су били „купљени“ левичари и „узгојени“ зелени какви утичу на политику ЕУ у сукобу у Украјини.

Током целог живота и ви сте били на левој страни?

Из тог левог „строја“ изашао сам 1999. баш поводом догађаја са Југославијом. Наиме, када сам први пут образлагао тезу да је НАТО криминални ентитет који у својом криминалним пословима користи терористе и криминалце, прво су ме „проказали“ левичари. Конкретно, пошто сам написао да је Хашим Тачи, пре него је постао „револуционар“, био личност са Интерполове потернице, направивши тада аналогију са ратним злочинцем, британским генералом Мајком Џексоном (убицом из Дерија 1972) који је окупирао српску покрајину КиМ, за мном су заувек затворила врата. На пример у „левичарском“ „Монд дипломатику“ где сам сарађивао објаснили су ми и зашто.

Наравно, није ми жао што нисам „левичар“ по мери Вашингтона. 

Шта се догађа између „левице“и „деснице“ у Европи?

Да би протумачили хистерију назовилевичара на „десне“ странке и покрете морате знати да је код левичара путем медија створен рефлексни став да је десница једнака нацизму. Тако имамо да се Национално окупљање Марин Лепен које се залаже за крај ратова и престанак финансирања кијевског нацистичког режима означава као нацистичка, док се сви они који су за рат и наставак убијања „посвећење демократе и носиоци европских вредности“. Исто је у Немачкој, Холандији, Шведској, Финској… 

Догодила се инверзија историје?

Инверзија историје или инверзија наратива, сасвим је свеједно. Као Јеврејин, постављам питање ко су данас антисемити?

Одговор је очигледан. Наше западне владе (укључујући већину држава чланица НАТО-а) које издашно финансирају неонацистички режим у Кијеву. Са правне тачке гледишта, ово је кривично дело наших влада, коме треба да се супротстави велики друштвени покрет у свим државама чланицама НАТО.

Опширно је документовано да је државни удар 2014. извршен под покровитељством САД уз подршку две снажне нацистичке фракције: Свободе и Десног сектора на челу са Дмитром Јарошем, које су починиле безброј злочина усмерених против јеврејске заједнице у Украјини. Оснивач те украјинске нацистичке Свободе Андриј Парубиј именован је био за председника украјинског парламента (Врховне раде) а према њему Адолф Хитлер је био „Прометеј демократије“. 

Чудно је да су Украјинци који су масовно гинули у Другом рату против Хитлера то заборавили?

Чудније је да су то Јевреји заборавили. Украјински нацистички покрет сарађивао је са нацистичком Немачком од почетка 1940. Организација украјинских националиста учествовала је у убиствима украјинског јеврејског становништва.

Према Музеју холокауста Другог светског рата: „Број Јевреја у Украјинској Совјетској Републици (УкрССР) био је 2,45 милиона људи [од 1939-1941]“ Национална побуњеничка армија Украјине (УПА) била је активно укључена у масакре Јевреја, Пољака, комуниста и Рома у великим градовима, укључујући Одесу и Кијев. Рецимо у Лавову у концлогору Јановска оформљеном септембра 1941. истребљено је 99 одсто Јевреја из овог краја до доласка Црвене армије 21. јула 1944. Па Симон Визентал је био заточеник овог логора! 

Антисемитизам се претворио у нешто слично нацизму и на Блиском истоку?

Исти људи, исти су протагонисти оба рата и иста је манипулација у питању. Срамно је гледати како се у Западној Европи и Вашингтону односе према нацистима из Кијева и како третирају „оправдани страх“ од антисемитизма на Блиском истоку. 

Може ли се антисемитизам вратити корену значења ?

Једини начин је указивати на злочине нациста током Другог светског рата. Србија и Срби су били жртве геноцида а иронично су били на тапету Генералне скупштине УН као геноцидан народ. Мора се указивати ко је био антисемита и расиста кроз историју и тако гледам и на најаве Москве да ће опсаду Лењинграда и друге злочине нациста ставити на дневни ред ГС УН, управо због јасноће слика из историје Холокауста које су починили нацисти и њихове слуге у Украјини, Хрватској… И Србија мора томе да се придружи. 

Како је Украјина окупирана нацизмом?

Најкраће речено, кроз културу и језик. Забрана говорења матерњим језиком и јесте био један од повода за СВО 2022.у чијој суштини и стоји одговор на ваше питање.

Као украјински емигрант који је боравио у овој земљи након пада Берлинског зида, разумео сам прво да се „променио језик“. Украјина, на чијој се територији од преко 90 одсто говорио руски као домицилни, почела је у званичној верзији да „говори и пише“ на дијалекту Галичника, језиком којим је мали број људи зборио само на граници са Пољском.

Тај језички фундаментализам објашњава и сваки други који се појавио у Украјини, осмишљен на Западу и негован у масмедијима, а бескомпромисно га је спроводила власт 24 сата дневно најмање 30 година.