Прочитај ми чланак

Мирослав Лазански : Тенковска љубав Срба и Хрвата

0

m84
(Политика)

Некада је у производњи тенка М-84 учествовало више од 2.000 коопераната широм СФР Југославије. Многе фирме у међувремену престале су да постоје

Да ли Срби и Хрвати могу да се воле само преко оружја? Односно само преко новца? Јер, три пољупца председника Томислава Николића и Иве Јосиповића као да су били сигнал загребачком „Јутарњем листу“ да објави текст како ће Срби и Хрвати опет производити тенкове. И то заједно!

Дакле, са уживањем прочитах чланак загребачких колега. Јесте да су открили топлу воду, као – „СФРЈ је успешно продавала оружје широм света“, па онда хвалоспеви југословенском тенку М-84, просто да не верујем да то пише „Јутарњи“. Но, има у том тексту и грешака, Кувајт није купио 149 југословенских тенкова М-84, већ 215. Због распада СФР Југославије стигли смо да испоручимо само 150 тенкова. Но, паре, односно нафту од Кувајта узели смо у вредности свих тих 215 тенкова. Дугујемо Кувајту паре, или 65 тенкова М-84. Није тачно ни то да је М-84 учествовао у борбама за ослобођење Кувајта, против ирачких тенкова Т-72 у операцији „Пустињска олуја“ 1991. године. Тенковских сукоба у том рату практично није ни било.

Наиме, кад су почетком августа 1990. Ирачани изненада упали у Кувајт, кувајтска армија и кувајтски емири једноставно су побегли у Саудијску Арабију, па су Ирачани у касарнама кувајтске војске заробили чак и десетак југословенских тенкова М-84. Југославија је затим појачала темпо испорука тенкова Кувајту, бродовима из луке Плоче тенкови М-84 слати су у Саудијску Арабију за кувајћанску армију која се тамо реорганизовала и опремала. Истина је и да је у неким тенковским резервоарима уместо нафте тада била ракија, али морало се мислити и на наше раднике, који су те тенкове у Саудијској Арабији по онаквим врућинама примали, прегледали и предавали Кувајћанима.

Ирачане је у „Пустињској олуји“ 1991. поразила америчка авијација. Истина, кувајтска 15. оклопна бригада која је у свом саставу имала, а и данас има, југословенске тенкове М-84, прва је ушла у тек ослобођени град Кувајт. Не зато што су Кувајћани са југо-тенковима М-84 у борби победили ирачку војску, већ зато што су им Американци дозволили, на молбу кувајћанских емира, да победоносно због симболике први уђу у свој град. То знам, јер сам био у „Пустињској олуји“ 1991. године.

m84-kuvajt
Тенкове смо Кувајту испоручивали чак и кад се заратило у Југославији. Хрватска је прво све тенкове М-84, који су се затекли у финалном процесу монтаже у фабрици „Ђуро Ђаковић“ у Славонском Броду, узела за своје оружане формације, префарбани су у маскирну зелено-смеђу боју и упућени у борбе широм Хрватске. Онда је неко паметан у Загребу, ипак, схватио да фирме у Хрватској, које су учествовале у производњи компоненти за тенк М-84, а ту је била и карловачка „Југотурбина“, неће добити ни динара за оно што су већ направили ако Кувајту не испоруче већ готове тенкове. Па су тенкови М-84 под хитно враћени са фронтова у Хрватској, мало поправљени и опет префарбани, али сада у боју пустињског песка, и са српским инжењерима и радницима из луке Плоче упућени у Кувајт. И инжењери и радници фабрике „Ђуро Ђаковић“ такође су ишли у Кувајт.Целу операцију српско-хрватске сарадње око тенкова у време рата у Хрватској успешно је извела компанија „Југоимпорт СДПР“, преко које је и ишла продаја тенкова Кувајту. Када су паре у питању, Срби и Хрвати одмах се сложе.

Шта сада можемо да урадимо у погледу српско-хрватских тенкова? Модернизација, или чак и производња нових тенкова? Некада је у производњи тенка М-84 учествовало више од 2.000 коопераната широм СФР Југославије. Купола се радила у Словенији, топ у БиХ, мотор и мењач у БиХ и Србији… Многе фирме које су радиле саставне делове за тенк М-84 у међувремену су престале да постоје. Оне које и данас постоје преоријентисале су се на друге производе. Технологија је отишла напред, тенк М-84 данас је већ помало застарео. Истина, компанија „Југоимпорт СДПР“ је модернизовала један М-84 на ниво тенка М-84АБ1, што је заправо еквивалент руском тенку Т-90С. И то је одличан пројекат, нудимо Кувајту модернизацију 150 тенкова М-84 из састава кувајтске 15. оклопне бригаде. Али Кувајћани кажу: шта ћемо са оних 65 тенкова које нам још дугујете? Модернизацију тенка М-84 на ниво М-84АБ1 не можемо да изведемо без Руса, систем „штора“ је њихов. Ми чак ни добре тенковске гусенице не можемо данас да направимо у Србији. Војска Србије није поручила модернизацију ни једног јединог тенка М-84, у нашим јединицама су примерци од пре 1991.

Хрвати су нешто покушавали с југословенским тенком „вихор“, чији је прототип остао у халама „Ђуре Ђаковића“. Незнатно су га изменили и назвали „дегман“, али нема серијске производње. Модернизација једног тенка М-84 на ниво М-84АБ1 кошта најмање два милиона долара: промена мотора, електронске опреме, топа, гусеница, оклопне заштите… Те паре за сада немају ни Срби ни Хрвати. Што се тиче производње новог српско-хрватског тенка, то је тек фантастика. Не иде се у такву производњу без наручене серије од најмање 500 комада. Коме данас продати 500 тенкова када је тржиште презасићено складиштима половних, али још увек модерних тенкова, па је чак и америчка производња тенкова стала…