Прочитај ми чланак
ЕВО, поново су расписани избори, иако ником баш и није најјасније зашто уопште, и зашто сада. Ипак, то никога неће спречити да нам у слојевитим слоганима шаље поруке, обећања и скице о намерама, те ћемо опет финансирати спектакл политичког маркетинга, и то у години штедње, стезања каиша и пореза на плату већу од 60 хиљадарки.
У дану када су расписани избори, у Косовској Митровици Еулекс хапси Оливера Ивановића, а генерал Младић у Хагу одбија да сведочи на суђењу Радовану Караџићу и тражи од обезбеђења да му донесе зубе, падају ми на памет политички слогани који су обележили наших тужних последњих 25 година. Сећате ли се овога: „Са нама нема неизвесности“ (СПС), „Време је“, „Преломите паметно“ (ДС) „Сутра почиње одмах“ (СПО), „Србија се сагињати неће“ (СПС), „Где су српске земље, ту су српски радикали“ (СРС)? Па затим, у новој тури: „Можемо, хоћемо боље“ (ДС), „Вратити осмех Србији“ (СПО), „Са нама нема санкција“ и „Победимо у миру, грађанска свест, грађанска савест“ (ГСС), док су радикали поручивали „Ми се нисмо променили“ и „Ми долазимо“.
А затим, 1993. поручивали су нам: „Поштено“ (ДС), „Тако треба“ (СПС), „Зрело је“ (ДСС), „ДЕПОС даје реч“, „Глас наде“, „Да живимо као сав нормалан свет“, „Има шансе, има, има“. Четири године касније – „Непоштени избори, лоповска власт“ (ГСС) „Буди храбар, реци доста“ (ДС), „Ајмо, ајде, сви у напад“, „Бојкот – мој избор“, „Знам за јадац“ (ДСС), „Сви за Србију“ (СПО), „Ми долазимо“ (СРС) „Што јес’ јес’, најбољи је СПС“, „За бољи живот, будућност Србије“(СПС), ЈУЛ – „Јединство различитости“ и „Кево, ја ћу лево“.
Пре 14 година говорили су нам: „Лична скромност и поштење“, „Брига за државу и нацију“, „Ко, Коштуница“, „Војислав Коштуница, човек из комшилука“ (ДОС), „Идемо даље, у нове победе“, „Увек кад вам треба, ми смо ту“, „Уговор с народом“. „Обнова, развој, реформе – 21 пројекат за 21. век“ (СПС), „Мудрост, храброст, поверење“, „Памет, знање и поштење“, „Свој на своме“, „Увек уз свој народ“, „Данас Земун, сутра Србија“, „Ми долазимо – СРС“, „Народ је отпор“, „Отпор, јер волим Србију“, „Шири се“, „Готов је“, „Пуко ко звечка“, „Нас је више“ (ОТПОР).
Три године касније ДС је тражила „Будућност, одмах“, СРС „Радикално боље“, ДСС „Ко што народ каже, Коштуница“, Г 17 плус – „Србија на 1. месту“. А у јануару 2007. године убеђивали су нас ДС – „Зато што живот не може да чека“, ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ – „Од нас зависи“, СПО – „Вреди се борити“, СПС – „Србијо, главу горе!“, СРС – „Да већ данас буде боље“, ДСС-НС – „Живела Србија“, Г 17 плус – „Стручност испред политике“, ПУПС-СДП – „Искуство и енергија“, УРС – „Човечност је највиши врх човека“.
Годину дана касније, у мају 2008. године, ово смо слушали свакодневно: СРС – „Напред Србијо“, ДС – Г 17 плус-СДП-СПО-ЛСВ – „За европску Србију“, ДСС-НС – „Подржи Србију“, ЛДП – „Шири даље“, СПС-ПУПС-ЈС – „Победи неправду“, „Устани Србијо“.
Последње чега се сећамо са избора 2012. је да је „Европски корак, добро за све“ (ДС), да ће бити „Социјално – праведна Србија“ (СПС), „Покренимо Србију“ (СНС) „За Србију – знам зашто“, „Бирам Србију“ (СРС) „Јаки региони, јака Србија“ (УРС).
А данас, 2014. године, иако је свуда око нас мука и мук, можда можемо и да се насмејемо кад погледамо било који од ових слогана. У контексту свих ових година можда је најдуховитији онај СПС – „Увек кад вам треба, ми смо ту“, а најпророчкији „Данас Земун, сутра Србија“. Најпотреснији изаберите сами.
(Вечерње новости)
