Прочитај ми чланак
САМО САТИРА СРБИНА СПАШАВА
Ево ми Момчило свратио на кафу. Отац. Часна и поштена старина. Прошета тако јутром да онако, уз благовесну ћутњу, попијемо по једну „кајмаклијку“.
Нисмо се никад нешто претерано разговарали. Не што немамо о чему, већ што вазда штеди речи и каже тек онолико што има и у колио је реченица потребно.
Ни слова више – планина је тесала то да се штеди на свему, ваљда и на речима- мудорсти су скупе а глупост багателна, па се није истрчавало ни с једним…
Но, овог је пута дошао разговорљив, има муштулук, вели, па свратио да залијемо- од 1. јануара та мизерија за коју је радио пуних 40 година биће му повећања за читавих 1.25 одсто!
Имамо, море, и чему да наздравимо – јесу му узели десет одсто, али то је ништа спрам 1.25 за колико ће му „повећати“ пензију, јер према оној „твоје је заиста само оно што си дао“, што подразумева да десет одсто и није отето већ је „заиста његово“, док му поменутих 1.25 процената не припада, али ће држава алалити свесна такође да је њено заиста само оно што је дала, као, рецимо: Косово и Метохију, природна богаства, економију, шансу младима да у завичајним клубовима пате за Србијом уз гостујуће народњаке и преплаћену брљу…
Извадио ћале плајваз, ја придодао папир и рачунамо- тристотинак динара месечно више, еј, пастарост под старе дане ће ми се одати пороцима!
Само кад га намиришу дилери из краја страх ме да га не навуку на тешке дроге, да се не пропије, придружи неком исписничком клану који ће се бахатити по пензионерским клубовима и рекетирати оне с повећањем од 500- 600 динара?..
Јбг, дошло време да ја њега сјетујем, под старе дане улази у велику лову…
– Види, тата, прво и основно мораш да останеш човек, јер као што си вазда говорио брату и мени: „Вода све опере до црна образа“, па тако и ти не смеш с тих тристотинак динара да се расчовечиш и преметнеш у каквог пензионерског тајкуна неосетљивог на туђу муку!
Не смеш, Момчило мој, да упадаш у апотеке и претиш како можеш све да их купиш ђутуре с лековима; да ми се навучеш на месо заборављајући колико су паризер и паштета били уз тебе кад су остали утекли; да одлазиш код фризера кад и ја могу маказама отприлике да ти погодим фризуру, уз мања одступања око увета; да не питаш пошто је ружа кад пођеш мами на гроб; да случајно не истрипујеш како је старост мирна и спокојна, јер и са 300 динара више има једнако да се стидиш својих година, не дају ти за право да размишљаш дуже од дана унапред, у најбољем случају, не зато што су ти 84 већ због тога што седу косу вазда вреба она јеврејска: „Дабогда имао, па немао“, па немао, па немао, па немао, па на послетку посрамљено питао синове имају ли који динар на зајам, а као нешто си радио и стицао те четири деценије аргатовања, мој Момчило!“
Слуша ме, богами, зна стари горштак да је проклетство ући у велику лову од једанпут и изаћиимагес из контејнера, поготово под старе дане!
Не убијају године, већ однос према њима, а држава се ево одлучила да нам сениоре сатре ко оног Бил Гејтса, Оназиса и њима сличне!
Старх ме да не пропуши поново па почне по сплавовима да припаљује цигарету новчаницама, наручујући све најскупље песме, уз оно бахато: „Само ти свирај, за који дан је пензија, покривам све, не штеди на строфама!“
Државо, апелујем на тебе, ако за Бога знаш, преиспитај још једанпут одлуку!
И овако једва обуздавамо децу, где још и старце да витламо по тржним центрима, месарама, апотекама, кладионицама, салонима аутомобила ил, што је најгоре, по гранама!
Јесте ли уопште свесни колико квалитетан канапчић може да се пазари за 1.25 одсто?!
Најмање метар, и то још онај плетени што не пуца- бахато!
Извор: Два у један
