Прочитај ми чланакНе дају људи своје, ово је наша дедовина, имам оне што су у гробљу, имам ове што су у колевци, не дамо никога. Не дамо наше чисто небо и чист ваздух, не треба нам литијум, не треба нам ништа - поручио је мештанин села Добриња, Војкан Ђукић, у емисији "Квадратура круга" на РТС, поводом намере државе да отвори рудник литијума и у пожешком крају.
Становници села Добриња, код Пожеге, своје животе везали су за земљу јер од ње и живе. Зато су и истерали истраживаче литијума који су на њихова имања бесправно ушли. Од државе само траже да им не дира ваздух и воду. А колика је њихова жеља да остану на својој дедовини може се видети у поруци коју је држави, кроз сузе, упутио један од мештана овог села у западној Србији.
♎ Predsedniče, narod ti nešto poručuje. Kroz suze. I to sa RTS.
Stop 🛑 Rio Tinto
MARŠ SA DRINE! pic.twitter.com/itCSj5Fz65— Dragan Radovanović (@DraganR74) December 25, 2021
На питање шта очекује од државе да уради да би им живот био бољи, да би опстали овде, Војкан Ђукић каже:
– Само да нас држава пусти да радимо сами, да не дира наш ваздух, да нам не дира наше воде, без воде нема живота, да би произвели храну и да можемо да останемо овде – каже Ђукић, чије домаћинство броји седам чланова и који се као и многи у том селу баве сточарством и производњом кромпира.
А затим додаје:
– Не тражим субвенције, не тражим ништа, нека буде нафта колико хоће, снаћи ћу се, само да ми не загађује ваздух и да нас не дира са ових терена – истиче Војкан Ђукић који у селу Добриња има 25 хектара обрадиве земље и шуме које има, како каже, сасвим довољно да може да живи доста покољења.
Упитан ако би им држава, као што даје страним инвеститорима, дала по 10.000 евра за отварање сваког новог радног места, шта би са тим парама могли да учине, Драган Симовић мештанин Добриња, каже да би могли да препороде тај крај.
– Могли би да препородимо овај крај, јер да би зарадио 10.000 евра човек мора да уложи више година рада, јер овде су све ситнији поседи. Ево, на пример, треба подгајити десет бикова за 10.000 евра – објашњава овај млади пољопривредник који гаји хектар до хектар и по кромпира годишње и поручује:
– Знамо да нашу земљу и нашу ђедовину не дамо.
