Прочитај ми чланак
Компанија Мекдоналдс у Србији већ три месеца продаје производе од пилетине која је храњена генетски модификованом сојом, а да о томе није обавестила јавност, открива Пиштаљка.
Мекдоналдс је потврдио ова сазнања Пиштаљке и то да се од марта на тржишту Србије у њиховим ресторанима могу наћи производи од живине која је храњена генетски модификованом сојом. У Србији је законом забрањен промет генетски модификованих живих организама као и производа од генетски модификованих организама.
У одговору на питање Пиштаљке да ли је и откад ова компанија почела са продајом производа од пилетине која храњена модификованом храном, Мекдоналдс је навео „да од марта 2014. године добављачи живине неће бити у могућности да са сигурношћу потврде да се у исхрани живине неће појавити у траговима ГМ соја“.
„Већина живинског меса које користимо у ресторанима узгајана је у Европи. Соја која се користи за исхрану живине пореклом је из Бразила. У Бразилу се све мање узгаја соја која није генетички модификована“, наводи се у одговору Мекдоналдса и додаје да су резултати једног истраживања показали да је 90 одсто соје која се користи за исхрану животиња у Европи генетски модификовано. На питање Пиштаљке „из које земље и од које фирме компанија Мекдоналдс увози производе од пилетине као што су Chicken McNuggets, Chicken Patty, Chicken Premiere који се пласирају на тржишту Србије“ из ове компаније одговорили су само да „Мекдоналдс пилетину увози из Мађарске“.
На питање зашто нису обавестили јавност о продаји производа од пилетине која је храњена генетски модификованом храном из ове компаније одговарају да „Мекдоналдс не користи ГМ сировине и састојке у својим производима“, као и да „нема научних доказа који указују на могућ пренос ГМ материја са хране за животињску исхрану на месо“.
Да је Мекдоналдс на европском тржишту почео да продаје пилетину храњену генетички модификованом храном недавно су објавили и немачки медији. Недељник Шпигл цитирао је изјаву Стефани Теве-Римкајт из еколошке организације Гринпис да је Мекдоналдсу битан само новац. „Са сваким чикен бургером промовишу се отрови и генетички инжењеринг у пољопривреди. А све упркос томе што већина потрошача не жели генетски модификовану храну“, рекла је Теве-Римкајт.
Према рачуници Гринписа, цена једног „чикен бургера“ порасла би за мање од једног евро цента да та компанија остане при досадашњој политици некоришћења генетски модификованих организама. Мекдоналдс је 2001. објавио да више неће користити генетски модификовану храну за животиње на европском тржишту. Као разлог за прекршено обећање Мекдоналдс је сада навео несташицу генетски немодификоване хране за животиње.
Закон о генетички модификованим организмима који важи у Србији у члану 2. наводи да „ниједан модификован живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије“. Под производом од ГМО подразумева се, како се наводи у овом Закону, „сваки производ који се састоји, односно садржи, односно добијен је од једног или више генетички модификованих организама без обзира на степен обраде“. Чланице Европске уније у четвртак су постигле договор о новом законском оквиру којим се државама чланицама дозвољава да саме одлуче да ли ће увести рестрикције или потпуно забранити гајење ГМО на својој територији.
(pistaljka.rs)
