Прочитај ми чланак

„МАЛИ ЈЕ ПОГИНУО ЈЕР ЈЕ ШУТНО БУРЕ“ Исповест радника из Наменске…

0

Директор Радош причао је како нигде није добро за рад као у Наменској, поштују се прописи. Кувало је у мени... а онда је рекао: "Мали је погинуо јер је шутнуо буре!" Тада сам пукао! На све те лажи! Отказ сам добио писмом на кућу.

Младић Никола Живковић (26) добио је отказ у „Милан Благојевић – Наменској“ који је потписао директор Радош Миловановић, организатор срамотног скупа радника пред судом у Ивањици. Никола ни после две године нигде у Лучанима не може да се запосли. Неки му и отворено кажу: „Не смемо од Радоша“. Сада ради као надничар, вади кромпир и сече дрва да би прехранио себе и болесну мајку. Кућу је почео да гради, а кад је остао без примања, стао је. Живи у локалу…

Foto: Screenshot/O2

Отказ је добио убрзо након што је директору рекао шта мисли о условима рада у фабрици, али и погибији свог пријатеља Миломира Миливојевића, кога је знао готово цео свој живот. Успротивио се локалном моћнику и директору 2. августа 2017, баш у дану када су изгорела још двојица колега, а 31. августа је добио писмо на кућу са потписом директора Миловановића.

– Отказ сам добио док сам био на боловању. Директор Радош је пред нама причао о неким сумама које зарађујемо као да ми не знамо колико кући носимо, величао услове рада и да је све по пропису. Само тог дана када је Миломир погинуо било је више барута од дозвољеног… Није радио противпожарни систем, није било воде у хидранту… Супротставио сам му се, нисам могао да отћутим те лажи и вређање мртвог Миломира и… добио отказ – прича за „Блиц“ млади Никола.

Младић кога прекидамо у надничењу каже да је поразно многима у Лучанима и околини „што човек као Радош опстаје“.

– Жалосно… Тек после трагедије набавио је заштитна одела. До тада смо на пола године добијали памучне мајице и панталоне… Ми смо слати на минско поље! Нико не зна да ли ће жив доћи кући – прича у даху Никола.

За отказ је образложење – смањење обима посла. Колико је то тачно сведочи чињеница да је директор на то исто радно место запослио друге. Сметао му је млади Никола, који је пресекао и рекао, а после дао и изјаву суду о трагедији.

– Сви ми кажу „не смем због Радоша да те запослим“. Идем у надницу да преживимо мајка и ја. Да радим можда би мој живот сада био другачији, можда бих се оженио, завршио кућу да не живимо у локалу… Радош мисли да све може с парама да купи као што јесте део њих. Ја да прећутим такву неправду не могу. Да каже „мали је погинуо јер је шутнуо буре“… – прича Никола.

Миловановић је организовао срамни скуп испред суда на којем су га радници „подржали“
Каже на крају да се не каје. Опет би истину рекао јер су у питању животи.

– Ја локал у којем живимо и не закључавам. Спавам као јагње, будим се чистог образа. Идем кроз Лучане дигнуте главе. А то што ми се други не јављају јер се боје Радоша, то је њима на част. Знам да ће га стићи правда – поручује млади Никола.

Осим њега, отказ поштом је добио и Петар Јанићијевић, који је такође сведочио у случају трагедије у „Наменској“. И њему је објашњење било смањен обим посла, да би директор Радош Миловановић после десет дана примио раднике на његово радно место. После тридесетак година рада у „Наменској“, отказ добија и Радован Капларевић, отац Бориса, блиског пријатеља трагично настрадалог Миломира. Радован исто није могао да отћути директору вређање мртвог… Борис је прошао пакао у „Наменској“… Марко Митровић, очевидац трагедије. Сведочио… Почео да добија претње… Притисак који трпи на послу не престаје. Опет претње. Одлази у тужилаштво и тражи заштиту. Даје изјаву Стевану Милићевићу, заменику јавног тужиоца. После десет дана добија отказ.

Иван Василијевић, који је дао изјаву о случају, није издржао мобинг директора и његових људи. После трагедије није могао да спава, враћале му се слике пријатеља – колеге који гори… докторка није смела због директора да напише разлог несанице… ни зашто му није добро. Лекарску помоћ морао је да тражи у Чачку. У фабрици га пребацију на тешко радно место. Под притиском даје отказ.

– У тренутку експлозије био сам на десет метара од Миломира. Био је на ногама… горела му је мајица, задњи део панталона… рекао сам „лези“, гасио сам га рукавицама… Миломир уплашен ми говори: „Шта ми се ово десило, изгорео сам“ – речи су сведока Радета Обреновића, ретког међу сведоцима који није добио отказ. Кажу други: „Он је старији ваљач, нема замене за његов рад“.

Раде наставља:

– Дошао је санитет. Ушао сам са Миломиром, држао сам га све време за руку. Молио ме је да му не пуштам руку и да га не напуштам. Питао сам га у санитету шта се тачно десило. Одговорио ми је: „како смо спустили буре са возила, тако је ватра из бурета планула“. Био сам с њим до Дома здравља у Лучанима, а онда су га превезли у Чачак. Ту смо се растали и више га никада нисам видео…

Сви радници потврдили да нису имали заштитна одела

Сви радници који су сведочили или дали изјаве у случају трагедије у Наменској имали су идентичне изјаве да је у погону било више барута него колико је дозвољено. Неки од њих су наглашавали да су пословодству указивали на ту опасност. Али и да нико није реаговао. Сви радници су потврдили да заштитна одела на послу нису имали.

У Лучанима сви знају зашто су поједини радници добили отказе. Ипак, део њих тапшао је директору радошу Миловановићу који је већ 15 година у пензији и око 30 директор.

                       ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!