Прочитај ми чланакВажно је клима уређаје редовно одржавати, а неке ствари можемо и само да обавимо без звања мајстора.
Налазимо се усред интензивног топлотног таласа када олакшања нема ни ноћу због чега многи клима уређаји раде пуном паром.
Ипак, има и тренутака када се претера са хлађењем простора, па онда климу стално палимо и гасимо.
Како се правилно чисти расхладни уређај и да ли је боље да ради нон-стоп, као и колика је оптимална температура на којој треба да буде подешен, откривају мајстори за климе.
Када је реч о чишћењу климе, то можемо и само да урадимо, а посао не би требало да траје дуже од сат времена.
„Сами можете да отворите и извучете филтере. Ово сви треба да раде сваког месеца. Не морате да бринете да ће ишта пасти, само је потребно да извучете мрежице. Ако видите да филтери нису много прљави, довољно је да их оперете млазом вруће воде, евентуално неким асепсолом. Нема потребе за сапуном или неким детерџентом. Може се пребрисати алкохолом, али није нужно. Остале делове можете да пребришете влажном крпом, али не би требало дубље да залазите. Цео сервис траје око 45 минута до сат времена. То је сасвим довољно да се клима уређај комплетно очисти. Вади се турбина, вентилатор који дистрибуира охлађен или загрејан ваздух ка просторији. Након што се спољна јединица испита и провери целокупно стање, све се лепо врати“, рекао је својевремено Владимир Дујаковић за Прву телевизију.
За све остале послове се треба обратити мајстору за климе.
Према његовим речима, иако просторија треб да се луфтира на свака два-три сата, да се не би створила главобоља због недостатка кисеоника, најбоље би било да клима ради нон-стоп, уместо што се пали и гаси сваки час.
На колико степени подесити климу и тако уштедети на рачунима за струју?
Нажалост, са високим температурама стижу и виши рачуни за струју.
Постоји неколико ствари које можемо да учинимо како бисмо најбоље охладили простор, али уз оптимално трошење новца.
Велики број људи током врућина климу стави да ради на, рецимо, 16 степени мислећи да ће то брже и боље одрадити посао.
Међутим, како нам објашњава инжењер Павле Павловић, подешавање температуре на уређају испод 20 степени је грешка.
„Просечна домаћинства купују обичне трговачке климе које ни не могу да постигну температуру од 16 степени поготово ако је напољу 36 степени. Сам уређај, односно, компресор се технички оптерећује. Обично климе треба поставити на 26 степени, мада има оних који предлажу и 22 степена. Зашто? Зато што је поента поставити уређај на оптималну температуру тако да он може сам да се искључи када је достигне, а тада компресор мирује. У свакој другој варијанти, клима се оптерећује, а самим тим се троши и више струје, па је рачун већи“, поручио је Павловић.
За максималну уштеду енергије, стручњаци препоручују да климу оставите да ради на 26 степени.
Осим тога, велика разлика у унутрашњој и спољашњој температури не може да погодује много ни нашем здрављу, као што вероватно и сами примећујемо током лета када се многи жале на главобоље, прехладе и слично.
Какав је утицај клима уређаја на здравље?
Упркос томе што климатизација простора може да нам проузрокује одређене здравствене тегобе, нема довољно научних истраживања о овој теми, али у условима екстремне врућина, али и хладноће може се рећи да клима уређаји спасавају животе.
Према истраживању објављеном у часопису „The Lancet“, између 2000. и 2019. године, приближно 489.000 смртних случајева годишње може се приписати топлоти, при чему се 45 одсто дешава у Азији и 36 одсто у Европи, пренео је Индеx.хр.
Једна од свеобухватнијих студија о утицају климатизације на здравље објављена је у часопису „БМЦ Публиц Хеалтх, а фокус је био на утицају подешавања ваздуха и температуре кроз системе грејања, вентилације и климатизације (ХВАЦ) на пацијенте у болницама.
Све у свему, ХВАЦ систем се показао корисним за опоравак пацијената, посебно у контексту побољшања виталних знакова, смањења срчаног стреса, убрзавања опоравка и повећања физичке активности. Штавише, коришћење ХВАЦ система смањило је смртност пацијената и скратило боравак у болници за пацијенте са респираторним обољењима.
Једно истраживање о утицају климатизације на здраве људе, студенте, спровела је школа јавног здравља Харвард Чен.
Показало се да повишене температуре у просторијама без клима уређаја током топлотног таласа негативно утичу на когнитивне функције код младих здравих особа.
Ако се клима уређаји не одржавају правилно, у њима се могу накупити бактерије и буђ. Удисање таквог ваздуха може изазвати респираторне проблеме и алергијске реакције, а једна од бактеријских болести која се може проширити је и легионарска болест.
Осим тога, треба водити рачуна о разлици између спољашње и унутрашње температуре јер нагли прелаз може изазвати стрес за тело – глвобољу, умор и бол у мишићима.
Ваздух из клима уређаја не би требало да буде усмерен директно на људе. Боље га је усмерити према плафону или зидовима како би се постигла равномернија дистрибуција охлађеног ваздуха.
