Прочитај ми чланак
После интервјуа са француским новинаром Пјером Пеаном „Вести“ ексклузивно доносе изводе из поглавља „Иза кулиса француске политике“ његове књиге „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.
Пеан пише о томе како је француска контраобавештајна служба помагала ОВК за време бомбардовања СРЈ у навођењу авиона НАТО-а на српске циљеве, како су француски агенти извлачили са Косова у Француску припаднике будуће Тачијеве личне гарде, како је шеф те операције примио одликовање од председника Ширака, носећи лажне бркове, како се све то догађало у време шефовања генерала Рондоа, личног пријатеља Анте Готовине и како француска војска и војна обавештајна служба о свему томе уопште нису били обавештавани.
„Учите нас да убијамо“
Косовски Албанци уче да рукују беретом 92. Лезие каже : „Биће им дати берета и опрема за уклањање мина.“ Шеф Тачијеве гарде све време гунђа, није задовољан обуком. Хтео би да их инструктори више уче како да убијају.
Дошавши на Косово нашли су се на мети ОВК. У свакој другој држави европске „квинте“ ангажоване на Балкану, ови детаљи изазвали би скандал – у Француској су изазвали сложно ћутање.
Харадинај Лезијеу представља момка који је изабран да буде шеф телесне гарде Хашима Тачија. Згодан дечко од отприлике 25 година, очигледно мали мафијаш. Највероватније подводач. Лезие и његови саговорници блокирани су током 48 сати због бомбардовања.
Опколили су их српски војници. Официр из службе Акције дефинише са Харадинајем детаље везане за обуку телесне гарде, пре свега време одржавања обуке, број учесника итд. Захтева директан и поверљив контакт са шефом гарде. Французи су косовским Албанцима дали два шифрована телефона, карте, кодове, планове за везе.
Обука ће трајати од почетка јула до краја августа 1999. године. Лезие ће у Паризу поднети свој план на одобрење пре него што се врати у Тирану како би утаначио свој план ексфилтрације косовских Албанаца на обуку у Француској. Два агента СА (служба Акције контраобавештајне службе Француске) чувају кућу у којој се води разговор о томе.
Извлачење учесника обуке одвијаће се морским путем преко једне албанске плаже препознатљиве по присуству двојице „војних пливача“… Последње путовање у Тирану омогућиће да се утаначе последњи детаљи и план спроведе у дело: учесници обуке стижу у кућу у малим групама; одатле одлазе распоређени у више возила. Треба да изгледају као туристи.
Стижу на плажу у близини оне са које треба да почне операција извлачења. Играју лопте у купаћим гаћама, мирно пијуцкају пиво или забијају главу у порно-часописе. Када падне мрак упућују се ка једној бараци која је претходно означена на карти. Један војни пливач их чека. Дуго ходају у колони један за другим како би стигли на плажу…
Око један сат после поноћи из мрака се појављују четири получврста борбена чамца на којима се налазе четири особе – сви са маскама на лицу. Лезие и тридесетак учесника обуке брзо се укрцавају остављајући два војна пливача на обали. После око сат времена пловидбе, чамци пристају уз брод за поморску подршку Изар, који ДГСЕ употребљава за операције далеко од Француске. Лезие и његови Косовари пењу се на брод.
Мала фрегата плови кроз Месински пролаз уз италијанску обалу пре него што се упути ка југу Француске. Током 36 сати Изар ће бити у ужасној олуји. Сви будући учесници у обуци су болесни од тога. По доласку у Француску минибусима са затамњеним стаклима пребачени су у једну војну ваздухопловну базу у близини, а затим теретним авионом Трансал у Орлеан, одакле ће дискретно стићи у најтајнији део базе у Серкот, поред саме шуме. Обука може да почне.
(Вести)
