Прочитај ми чланак

ЛУТРИЈА, ВАУЧЕРИ, ДОДАТНИ ИСПИТНИ РОК: Чиме све власт мами грађане да се вакцинишу

0

Држава припрема пакет мера како би подстакла већу вакцинацију, а како сазнаје “Блиц”, Влада и Кризни штаб желе, пре свега, да стимулишу цепљење младих од 18 до 30 година због чега размишљају да од 1. августа уведу наградну игру, бесплатне карте за утакмице и концерте, ваучере за куповину и путовања, али и допунски испитни рок за вакцинисане…

Број новозаражених у Србији, нажалост, расте због чега епидемиолози најављују да ћемо већ за неколико недеља имати четвороцифрен број оболелих на дневном нивоу што ће бити доказ да смо дефинитивно ушли у четврти талас короне.

Посебну претњу током новог таласа представља ће чињеница да ће доминантнији бити делта сој који је више од 50 пута заразнији од претходних сојева. На удару тог новог соја биће највише невакцинисани, а то у Србији значи млади од 18 до 30 година пошто је у овој старосној категорији становништва цепљено свега 17,5 одсто људи. Такође, млади се највише крећу па су самим тим најизложенији ризику од инфекције.

Одлука о мерама до 1. августа
Због тога држава увелико припрема мере како би, пре свега, младе подстакла да се вакцинишу. Како сазнаје “Блиц”, Кризни штаб и Влада сачинили су неколико предлога који би требало да стимулишу вакцинацију. Одлуку о томе како ће и на који начин подстаћи цепљење донеће до 1. августа.

– У оптицају је неколико подстицајних мера: наградна игра или лутрија, бесплатне карте за утакмице и концерте, ваучери за куповину и путовања, ски пас за зимовање, допунски испитни рок…До 1. августа Влада и Кризни штаб донеће одлуку и о подстицајним мерама и о вакцинацији трећом дозом – каже извор “Блица”.

До 1. августа Влада и Кризни штаб би требало да пресеку да ли би подстицајне мере обухватиле све грађане који се вакцинишу или само младе од 18 до 30 година. Такође, очекује се и одлука да ли ће бити стимулисани сви грађани који су се цепили од почетка вакцинације или само они који се вакцинишу након 1. августа.

Подсећања ради, Влада је већ наградила са по 3.000 динара око 2,5 милиона грађана који су се вакцинисали до 31. августа.

Циљ – 75 одсто вакцинисаних
У Србији је до сада вакцинисано скоро 49 одсто људи старијих од 16 година, а циљ надлежних је да се стигне до 75 процената имунизованих.

Да се надлежни органи увелико баве овом темом потврдио је и државни секретар Мирсад Ђерлек. Како је рекао, ће држава ће ових дана да изађе с пакетом нових мера за стимулацију вакцинисања.

– Евидентно је да ће четврти талас короне бити много јак ако не повећамо проценат вакцинације и зато држава спрема низ мера за стимулацију вакцинације. А када бих се ја питао, увео бих обавезну вакцинацију за све грађане – рекао је Ђерлек.

Државни секретар је подвукао да је у претходних 200-250 година имунизација спасавала државе и планету, и да је то једини начин да изборимо с епидемијама.

– Постоји озбиљна опасност да се одуговлачењем вакцинације појави мутант резистентан на вакцине. Ово је моје лично мишљење. Наравно, главну реч о томе шта нам је најбоље чинити даће струка и државни врх – нагласио је Ђерлек..

Иначе, више држава у САД-у попут Охаја, Калифорније и Њујорка прибегле су наградној игри или лутрији за вакцинисане како би подстакле већу имунизацију становништва, а тим путем кренуле су и Словачка и Пољска.

И председник Александар Вучић недавно је споменуо лутрију као могући стимуланс за већу имунизацију.

– Не знам шта све да урадимо, сад ћемо да уводимо лутрију и да поново издвојимо новац, да платимо да би се људи вакцинисали – рекао је Вучић.

Шеклер: Лутрија се више исплати и даје већи ефекат
Вирусолог Миленко Шеклер оцењује за “Блиц” да би наградна игра односно лутрија можда имала и највише ефекта као подстицајна мера.

– Видели смо колико се људи пријављује за наградну игру “Узми рачун и победи”. Наш народ је склон играма на срећу, а и у свакој улици имамо по две кладионице – апострофира Шеклер.

Наш саговорник апострофира да би државу организовање лутрије за вакцинисање знатно мање коштало него награђивање сваког имунизованог.

– Поређења ради, држава је наградила са по 3.000 динара 2,5 милиона вакцинисаних грађана до 31. маја и то ју је коштало 7,5 милијарди динара. Ако, рецимо, организује 50 наградних игара током којих ће сваке недеље поделити по 10 награда од миллион динара, за такву лутрију биће јој потребно 500 милиона динара. Дакле, знатно мање новца, а уверен сам да ће ефекти бити знатно већи јер ће се лутрија одржавати 50 недеља – објашњава Шеклер и додаје да је свака мера добра ако успе да подстакне вакцинацију.

И директор вакциналног пункта на Београдском сајму Зоран Бекић дели мишљење да би наградна игра имала великог ефекта.

– Подсетићу вас да је у тржном центру Ушће првог дана вакцинације када су дељени ваучери за шопинг вакцинисано чак 1.000 људи. Касније је тај број опао на 400-500 вакцинисаних дневно, али је и даље бројка била добра. То је свакако доказ да се може покушати са том мером – оцењује Бекић.

Неће бити радикалних мера
Пошто су Грчка и Француска донеле одлуку да улазак у кафиће, ресторане,тржнце центре услове сертификатом о вакцинацији или негативним ПЦР тестом појавиле су се информације да би и Србија на тај начин могла да стимулише имунизацију. Ипак, такву могућност је одмах одбацио председник Александар Вучић.

– Како да кажемо неком ти можеш у шопинг мол, а ти не можеш – рекао је Вучић и додао су пред Уставом сви грађани равноправни и да он не може да га крши.

Четврти талас донеће хиљаде заражених дневно
Епидемиолози већ сада упозоравају да ће на врхунцу четвртог таласа који се очекује крајем августа бити по неколико хиљада заражених дневно.

– За оне за које сам сотона, продана душа, издајник, по којима се злурадо радујем поновном порасту ковида 19, молим, па и инсистирам да се усредсреде на јединог противника свих нас, а то је вирус, овог пута у делта варијанти. За три недеље могу бројеви новозаражених постати четвороцифрени у једном дану, а болнице ће вероватно почети да се пуне већ за седам дана – поручио је Кон.

Вирусолог Миланко Шеклер оцењује да би логично било да на јесен око 4.000 заражених дневно односно упола у односу на врхунац претходног таласа.

– Стали смо код радно способног становништва, код млађих особа, за које смо говорили да нису приоритет за вакцинацију, што је тачно. Међутим, време се променило, старији и угрожене групе су завришили свој део посла, сада се треба окренути млађима – истакао је Шеклер.