Pročitaj mi članak

Lopovluk komore na vrhuncu: Deca lekara umrlih od kovida ostala bez stipendije

0

Borimo se skoro dve godine da deca lekara preminulih od kovida-19, od Lekarske komore Srbije (LKS), koju mi plaćamo, našim članarinama, dobiju stipendije za školovanje dok god ne završe sve željene škole, i to je minimum koji smo tražili, a Komora nam je svima sada “zabola nož u leđa”, izvan sebe od besa za “Novu” priča prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti u penziji i članica Ujedinjenih protiv kovida. Ovo udruženje se od početka pandemije bori za bolje uslove i prava kolega i njihovih porodica, posebno onih koji su radili u crvenim zonama, ali nažalost bez podrške LKS.

У септембру 2020. Скупштина ЛКС донела је одлуку да породицама лекара преминулих од ковида-19 доделе једнократну помоћ од 100.000 динара.

“То је била праведна и добра одлука, међутим недовољна. Иза наших умрлих колега који су изгубили животе борећи се за своје пацијенте, остала су малолетна деца. Да би остварили једнократну помоћ од 100.000, чланови породице преминулог лекара, треба да приложе смртовницу, отпусну листу из болнице, комплетну документацију да је био члан ЛКС и потврду да је лежао у болници и био на кисеоничкој потпори. Само уколико су ти критеријуми испуњени, породица добија помоћ од 100.000 динара. Након тога је ЛКС брише из система и са њима нема више ништа. Ми међутим нисмо желели да на томе остане, јер знамо да ЛКС има могућност за много више”, наглашава прим. др Плавшић.

Лекарска комора Србије годишње само од чланарина приходује чак два милиона евра.

“Од те огромне суме, тражили смо да се издвоји део за сву децу лекара преминулих од ковида и да им се финансира школовање до завршеног факултета, за оне који буду студирали. Сви лекари, чланови, сваког месеца одвајају 0,8 одсто од плате, за чланарину у ЛКС. Где тај новац после одлази, не знамо, али имамо одређене претпоставке. Наше је право да тражимо да део новца буде преусмерен на децу наших колега, односно у Фондацију за стипендирање деце преминулих здравствених радника, која би носила име “Ненад Максимовић”, по нашем умрлом колеги, анестезиологу. Та сума, коју би им додељивали нема никакве везе са једнократном помоћи породицама. Више пута смо од јануара 2021., до данас, слали молбе и дописе у ЛКС са овим захтевом, али нас нису удостојили одговора”, каже докторка.

Када су се коначно јавили из ЛКС, објаснили су, наивно, да не знају на који начин да спроведу тражену стипендију.

“Речено нам је да они не знају колика би то сума била, како би је давали, по ком систему и добили смо тако неке одговоре, који су иначе лако решиви. Понудили смо им да наш правни тим помогне, али одбили су. Неко време их нисмо притискали, а онда смо поново почели да тражимо стипендирање, након смрти докторке Ане Чопорде, у јануару 2022., иза које је остало мало дете. Петицију је потписало око 1.600 лекара и више од 6.500 грађана. Предали смо је у ЛКС и опет нисмо добили никакав одговор”, прича прим. др Плавшић.

У међувремену, променило се руководство Коморе и донета је нова одлука. По тој одлуци ниједно дете од 147 лекара преминулих од ковида, неће имати право на помоћ Лекарске коморе Србије.

“Онда је постало још горе. Врло је сумњиво и постављање директора Коморе на то место, али у то не смемо да се мешамо. Они су независно тело које никоме не полаже рачуне, ни држави, ни нама колегама, лекарима, који их плаћамо. Шок је уследио шестог септембра када су објавили документ којим се проширује листа помоћи породицама умрлих од ковида. Иако се ковид практично нигде ни не помиње. У том Правилнику пише да се деци преминулих лекара додељује годишња помоћ од 40.000 динара, до њхове 18. године, то је око 3.300 динара месечно. У односу на суму коју ЛКС приходује сваке године, овај новац је понижење. Међутим, постоји ставка у којој се наглашава да захтев за овом донацијом може да се поднесе искључиво под условом да документација буде предата унутар 180 дана, односно 6 месеци од смрти лекара. По томе, ниједно дете преминулог здравственог радника нема права чак ни на тих бедних 40.000, јер је, срећом наравно, последња докторка преминула од ковида пре више од 180 дана. Нико од њихове деце не испуњава овај услов”, револтирано прича прим. др Плавшић.Сведоци смо лоповлука и безобразлука челних људи у Лекарској комори, истиче она.

“Они су сами себи газде и одређују правила. Додељују бонове, лиценце, узимају новац од чланарина, а потом га негде и троше, само још не знамо где, иако је чињеница да се унутар Коморе стално путује, организују се конференције у луксузним хотелима, а било би лепо да су им плате транспарентне, да видимо који су то износи у питању. Две године сам се борила и не знам могу ли даље, а одлуку Коморе доживела сам као снажан ударац у стомак. Извињавам се још једном деци наших умрлих колега, у име свих нас”, са тугом у гласу каже прим. др Плавшић.

Због проширене одлуке о стипендирању, али и спорне ставке у истој, позвали смо новог директора Лекарске коморе Србије доктора Миодрага Станића, који нам је одговорио да Комора већ даје једнократну помоћ породицама, а да о тако озбиљној теми, као што су стипендије за децу, не може да разговара телефоном, па да пошаљемо мејл са питањима. Мејл смо, наравно, послали, али одговоре до објављивања овог текста нисмо добили.

Поново убијају наше колеге

Међу децом лекара преминулих од ковида-19 данас има и пунолетних особа. Ипак, већина је малолетна и потребна им је помоћ.

“Наша драга колегиница докторка Данијела Гордић из Краљева, оставила је иза себе три девојчице. Најстарија је била шести разред када је она умрла, а добила је од града стипендију до завршетка осмог разреда. Друге две девојчице нису добиле ништа, ни од града, ни од Коморе. После ове одлуке ЛКС, јавили су ми се супружници преминулих колега и рекли да ће без обзира на спорну ставку конкурисати за тих 40.000 које следују њиховој деци. Подржавам их у покушају, али се плашим да ће бити одбијени, да ће им из Коморе рећи да не испуњавају тај један услов и да не могу да добију новац, а то ће бити као да наше колеге изнова убијају”, каже прим. др Плавшић.