Градско веће банијског градића Глина недавно је донело одлуку која подразумева забрану обележавања страдања Срба у Другом светском рату. А Глина је управо симбол тог страдања јер су се овде догодили најсвирепији злочини, ван концентрационих логора, у озлоглашеној Независној Држави Хрватској. Потез локалних власти наишао је на згражавање Срба који данас живе на Банији и Кордуну, а с тим у вези недавно је постављено и питање председнику хрватске владе на седници Сабора.

Према писању хрватских медија, реаговао је Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа и заступник Српске демократске самосталне странке и Сабора Републике Хрватске. Он је премијеру Зорану Милановићу поставио питање у вези са забраном обележавањастрадања Срба у Другом светском рату у Глини 1941. године која је, како је истакао, „била поприштем једног од најсвирепијих масовних убистава почињених од стране усташке НДХ”.Прозвао је глинску власт „за производњу заборава и незнања, али и порицање геноцида”. Премијер му је препоручио да се обрати Министарству управе и Уставном суду, а за сам чин је рекао да је то „ружно и тужно”, те да се Хрватска Уставом оградила од НДХ, док су застрањивања од тога питање „грађанске културе, пристојности и људске душе”, али је констатовао да због тога не може позвати на грађанску непослушност.

Спорном Одлуком о утврђивању места полагања венаца, цвећа и паљењу свећа на подручју насеља Глине, како се у њој наводи, „утврђује јединствени простор који је предвиђен као место полагања венаца, цвећа и паљења свећа”. Предлагач је образложио да се она доноси „због учесталих упита грађана зашто се полажу венци и пале свеће по целом граду, ипак је ово урбана средина, повесна урбана средина”. Да би се она, наводно, заштитила, венци се могу полагати и свећепалити само на гробљима и на „подручју испред срушене цркве Св. Ивана Непомука ина Тргу бана Јосипа Јелачића 18”.

„Није речено, али је очито мишљено да се испред срушене цркве Рођења пресвете Богородице то нити може нити сме чинити”, објаснио је Пуповац. У храму су 1941. усташе извршиле стравично погубљење Срба са Кордуна и Баније, и то хладним оружјем, то јест клањем. На месту тог храма је после Другог светског рата изграђен Спомен дом и испред њега је подигнут споменик мајке с дететом.

Крајем осамдесетих прошлог века оцењено је да та обележја нису адекватна, па су ту постављене и табле са 1.564 страдала чија је имена и године старости утврдила посебна комисија. После „Олује” табле су склоњене, а Спомен дом је назван Хрватски дом и такав натпис и дан-данас стоји на згради. У масакру из августа 1941. готово да није било Срба из Глине јер су, раније у мају те године, буквално сви глински Срби, од 16 до 60 година, ноћу одведени од својих кућа и стрељани у оближњем селу Прекопа. У глинској цркви међу покланима највише је било Кордунаша и српских мештана из околних глинских села.

У најновијем рату, за време Крајине, 1992. године минирана је и срушена католичка црква Св. Ивана Непомука. И тај чин је за осуду, али срећом људских жртава није било. После „Олује” подигнут је на другом месту нови и већи католички храм, а на месту старог остављени су камени темељи.

Данашња глинска власт је, својом поменутом одлуком, на месту где је била католичка црква дозволила постављање венаца и паљење свећа, а на месту стравичног злочина то није дозвољено.

Ђ. Ђукић

(Политика)

Ознаке: Srbi, zabrana, Глина, обележавање, страдање