Прочитај ми чланакУместо да обуздају извршитељску самовољу, измене Закона о извршењу и обезбеђењу довеле су до појачаног насиља над дужницима које тера људе да сами одустану од борбе за кров над главом. Игор Вјештица је одлучио да напусти свој дом на Петловом брду са образложењем: „Не желим да излажем своју породицу стресу!“
Иако има ваљане правне аргументе на својој страни, као што је налаз вештака да објекат из извршне пресуде не постоји, Игор је одлучио да настави само правну борбу, за коју је свестан да ће трајати годинама, али да дотле спасе своју породицу извршитељског насиља.
Идентичну ситуацију смо видели прошле недеље у Новом Саду, када је породица Радовановић „пристала“ да напусти једини дом, јер су закључили да је бескућништво мање трауматично од живота под опсадом утеривача дугова.
Ступањем на снагу новог, још свирепијег Закона о извршењу и обезбеђењу, насиље над дужницима је прешло јако опасну границу, јер људи сада „пристају“ да се повуку пред неправдом да би се спасили од насиља, упркос томе што имају правне аргументе, солидарну подршку и симпатије јавности. Друштво ће имати има шансу да се избори против неправде на миран начин само док правна и солидарна борба, и пажња јавности буду имале смисла. Кад људи почну да нестају пред неправдом, то не значи да ће нестати и њихова траума. Напротив, траума ће бити све већа, и неизбежно ће прерасти у отворено насиље.
После трогодишњег искуства са извршитељским насиљем, ми у Здруженој акцији Кров над главом потпуно разумемо тешке одлуке које су донеле породице Радовановић и Вјештица. Важно је да најшира јавност разуме да овакве одлуке значе само једно – да је извршни поступак постао потпуно разулерен, и да повлачење људи пред озакоњеном неправдом угрожава шансу свих нас да опстанемо као цивилизована заједница.
