Прочитај ми чланакПриродне лепоте – борове и букове шуме, брда, ливада, извора, водопада, пећина, дивљине и питомине, па ко шта воли нек изволи, пршуте, сира и кајмака
Најпре бих рекао шта Златибору не недостаје, чега има и превише!
Природне лепоте – борове и букове шуме, брда, ливада, извора, водопада, пећина, дивљине и питомине, па ко шта воли нек изволи, пршуте, сира и кајмака, што значи тзв. етно-ресторана на сваком кораку.
А поврх свега – има једну голим оком невидљиву здравствену погодност, ретку у Европи, а једну од две такве у свету. Друга је негде у Северној Америци. Ради се о „предоминацији магнезијума над калцијумом у земљи Горњег Златибора, па самим тим у води и свему што расте из земље, па наравно и у ваздуху. Та предоминација ствара у води и ваздуху, у храни која расте из те земље, лаке негативне јоне, драгоцене за две виталне функције људског организма – метаболизам и хемо поетику, „стварање крви““. Ове реченице сам ставио под знаке навода јер нису моје, чуо сам их од доктора Ђорђа Глишића који је својевремено основао Институт „Чигота“ на Златибору.
КО ЈЕ БИО У ОСТРОГУ нек изађе из воза одмах: Прича црногорског кондуктера О ЧУДУ https://t.co/9PQxKIPYUA
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 25, 2018
А шта Златибору недостаје? Становништва. Села су опустела, нема ко да производи храну обогаћену лаким негативним јонима. Нема ко да буде гостопримљив и љубазан, мудар и пристојан. Нема ко да се трајно богати здрављем помоћу ове јединствене констелације минерала.
Е кад је већ тако, онда се треба помирити, па градити смештаје, али уљудне, дрвене, под шиндром, а не бетонске, гломазне и нездраве у сваком погледу. Примати госте, хранити их дивљом храном из Холандије, али они ће бар дисати здрав ваздух и пити здраву воду, и опорављати се за десетак – петнаест дана, за релативно мале паре.
Златибору, с тим у вези, недостаје гондола, дуга девет километара, туристичка атракција, коју нема ни једна европска земља. Тренутна републичка власт се труди да је ни ми немамо на Златибору, не у тој дужини, па по принципу „видела жаба да се коњи кују“, прави једну портабл гондолу од неколико метара, од реке „Саве“ до „Калемегдана“!
Златибору, у вези с тим, недостаје Академија „Сарадници Сунца“, у којој би се деца талентована за писање дружила са мојим колегама песницима, и са мном. Као што је Гондола отелотворење једног мог сна из детињства, тако ће и ова Академија бити место где ће млади песници упознавати своје писце из лектире и из читанки. Ја сам био срећан кад сам се срео са Ћопићевим песмама у детињству, а дао бих све на свету да сам могао и да се рукујем с њим пре седамдесет година у Љубишу. Оно што је Петница за науку, то би Љубиш био за литерарно стваралаштво.
Златибору, сходно томе, недостаје Радио „Пећина строга“, који би пропагирао ерски дух и јединствени ерски језик, пун здраве мудрости и радосне поезије. Који би био у рукама приватника, недодирљивог политичким смицалицама и баналним лапрдањем.
Златибору, самим тим, недостаје ТВ „Торник“, програмом ангажована у пропагирању златиборских лепота и златиборског здравља, а довољно објективно информативна да гости, туристи и пролазници, не остану ускраћени за свакодневне важне информације.
Златибору, најзад, (а успут и Тари) недостаје аеродром „Поникве“, да би гости могли удобно и брзо да буду на одредишту. Лако би се успоставио аутобуски дотур гостију са „Поникава“ на Златибор. Златибору недостаје и аутопут, али ко зна зашто је то добро. Треба се снаћи, па се повезати добрим путевима са трасом која ваљда иде негде преко Пештера. Ако се направи онај крак према Сарајеву, ето нама згоде. Једина рупа засад је пруга Београд – Бар, за коју се никад није знало да ли постоји, ил је нека Титова фатаморгана.
