Pročitaj mi članakPrema podacima aplikacije "XEco", samo 1,8 odsto stanovnika zemlje ima vazduh koji je prihvatljiv na nivou dozvoljnih vrednosti PM čestica. Upravo se ove čestice uzimaju kao indikator stepena zagađenja vazduha, a predstavljaju smešu dima, čađi i kiseline, nastale usled posledica grejanja, saobraćaja i industrije. Samo tri grada imaju prihvatljiv kvalitet vazduha, dok gotovo četvrtina zemlje ni ne zna kakav vazduh udiše.
Данима је Београд у самом врху светске листе по загађености ваздуха, а београдска јутра никако не могу да прођу без густе магле и високом загађења.
Када је реч о прихватљивом ваздуху који удишу грађани Србије, треба бити прецизан и рећи да није у питању добар и квалитетан ваздух, већ искључиво подношљив по здравље, чиме последице по грађане нису велике, нити негативне, наводи се на апликацији „XЕcо“.
У тој категорији налазе се свега три града – Сента, Осечина и Суботица, док Ниш, Кикинда, Бор, Краљево… имају средњи квалитет ваздуха.
Са друге стране, најгори ваздух удишу грађани Великог Градишта, Апатина, Шапца, Лесковца, Пожаревца и Смедерева.
Готово 40 одсто људи живи у окружењу где је веома лош ваздух, међу којима су Крагујевац, Аранђеловац Сремска Митровица, Зрењанин и бројна друга места.
Коначно, можда и највећи проблем представља податак што 23 одсто становништва не зна какав је ваздух у његовом окружењу јер не постоје мерне станице које могу да утврде какав је квалитет ваздуха. Ту несрећу да не знају какав ваздух удишу имају мештани Аде, Бачке Паланке, Бољевца, Чајетине, Лајковца, Сокобање, Куршумлије и још много градова и општина широм земље.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 31, 2022
