Pročitaj mi članak
Док већина младих иде из ове земље на запад у потрази за бољим животом, једна Американка га је пронашла у Србији!
Линден Џонс (28) зарад љубави је прешла неколико хиљада километара источно од раја (Алабаме) како би била са Србином Жарком Чомагићем, бившим кошаркашем Војводине и неколико европских клубова, а тренутно чланом румунске Орадее.
– Нови Сад је без премца! Људи су опуштени, све иде лаганим темпом, а одговара ми и што свуда могу пешке. Београд је баш велики, још се не сналазим, а и немам аутомобил, па идем градским превозом, како се снађем…
Има још нешто занимљиво везано за Линден – недавно је постала селекторка софтбол репрезентације Србије: то је спорт који је, отприлике, женска верзија бејзбола.
Са селекторком Србије смо имали прилике да поразговарамо пре неки дан уз кафицу…
– Код нас у Алабами нема овако великих температурних разлика. Када је вруће, онда је вруће, а у Србији је час зима, час сунце пече, час је олуја… – рекла је на почетку разговора Линден.
И она сама признаје да, када је упознала Жарка, који је у то време студирао у САД, није могла да замисли да ће седам година касније доћи у Србију да живи, вероватно се ту и удати.
– Да, стварно, ни у сну нисам то могла да помислим. Али, ево мене код вас и могу вам рећи да ми се овде веома, веома допада.
Што се венчања тиче, њега ће сигурно бити, само још нисмо одлучили где – да ли у Србији или Алабами.
Већ сам одабрала куму, она је Американка – кроз осмех каже Линден.
Ипак, између редова се да назрети да ће Србин и Американка судбоносно „да” рећи на Балкану.
– Жарко ме је водио на Звездину фудбалску утакмицу, тако да сам ушла у „фамилију”.
Свидела ми се атмосфера на „Маракани”, мислим да се у животу нисам нагледала толико фудбала. Иначе, много поштујем Новака Ђоковића, велики је спортиста и моји пријатељи код куће причају о њему и диве му се.
– Била сам на неколико ваших свадби, тотално су откачене, обожавам их!
Чак сам једном чула и пуцње, знам да су то обичаји, али нисам се уплашила јер су ме упозорили. У Америци се више пажње придаје небитним детаљима – да ли цвеће лепо стоји, да ли је све под конац… Овде је лудница!
Линден није имала предрасуде када је долазила у Србију.
– Искрено, пре него што сам упознала Жарка, само сам чула за Србију, и то на вестима. Али временом слика ми се мењала, наравно, и видела сам колико је то заправо лепа земља.
Моји маторци нису имали предрасуде о Србији, али су први пут када сам долазила пошли са мном, чисто да виде где ја то идем. Не, није то био страх од Србије, већ страх од непознатог, али је и њима јасно да је све ОК.
Хришћанка је, припада Методистичкој цркви, која је распрострањена у САД, а на питање да ли би променила веру због Жарка, рекла је:
– И он и ја верујемо у Исуса Христа, дакле, вера нам је иста. Ми немамо свеце, православци имају, то је једна од разлика, али у суштини је све то исто. Када би Жарко затражио да постанем православка, због њега бих то учинила.
Има ствари које јој се свиђају код Срба, али има и оних других, које су у мањини.
– Волим вашу храну, одлична је!
Некад је мало тешка, рецимо ћевапи, али нема везе. Српски ресторан у Алабами би био пун погодак!
Свиђају ми се и кафићи с баштама, видим да људи воле да попију пиће, прочитају новине, ћаскају…
У мом родном граду углавном се виђамо по кућама, а кафу пијемо с ногу.
Е, једино што ми се не свиђа су графити, има их много, а приметила сам и да људи возе брзо и да трубе често – закључила је будућа госпођа Чомагић.
(АЛО.рс. фото: Небојша Марковић)
