Pročitaj mi članak

Laura Koveši potvrdila: Vodi se istragu o nenamenskom trošenju sredstava Železnice

0

Evropsko javno tužilaštvo istražuje moguću zloupotrebu fondova EU u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu, potvrdila je u razgovoru za RTS glavna evropska tužiteljka Laura Koveši. Navela je da je reč o zajmovima koje je za rekonstrukciju pruge i stanice dodelila Evropska investiciona banka. U konkretnom slučaju Srbije dobili smo pritužbu privatnog lica i to je bio osnov da otvorimo ovu istragu, rekla je Koveši navodeći da očekuje saradnju srpskih vlasti.

Ковеши наглашава да се Европско јавно тужилаштво неће бавити истрагом саме несреће у којој је живот изгубило 15 људи, већ да је надлежно искључиво за могуће проневере европских фондова. За поступак су надлежни судови у Белгији или Луксембургу, јер је ту седиште потенцијално оштећених институција, наводи Ковеши. Од тужиластва у Србији очекује сарадњу у достављању информација и доказа.

„Наша улога је да истражимо како је трошен новац ЕУ, да ли је потрошен правилно, у сврхе за које је додељен и због тога смо отворили истрагу у Србији. Да будем врло јасна, ми не истражујемо саму несрећу у Новом Саду, не истражујемо како су ти млади људи и жртве погинули. То није наша надлежност. Наша надлежност је да видимо да ли је у укупној суми новца која је додељена кроз европски пројекат, било малверзација са новцем ЕУ, корупције или прања новца у односу на новац ЕУ“, навела је Ковеши за РТС.

Упитана шта је био конкретан разлог за покретање истраге, она је навела да су добили притужбу приватног лица, те да је то био основ.

„Могу да кажем да, ако било који грађанин Србије има било какву информацију о начину на који се новац ЕУ користи у Србији, може да нам то пошаље, било коју врсту жалбе, путем мејла, на нашем сајту или било којој канцеларији Европског Јавног тузиластва (ЕППО) у 24 земље чланице“, нагласила је она.

Ковеши је истакла и да им је потребна подршка српских власти као и у било којој истрази.

„Главна разлика када говоримо о државама чланицама је та што су наши европски делегирани тужиоци уграђени у национални систем, тако да сви они могу да врсе претраге, имају приступ базама података, могу да траже било коју врсту информација. Када је реч о трећој земљи, као што је Србија, морамо да се ослонимо на подршку државних органа. Сви наши захтеви ће ићи Јавном тужилаштву и нашим колегама, српским тужиоцима, и ми морамо да се ослонимо на њихову помоћ. Видећемо хоће ли нам помоћи. Могу да кажем да смо 2022. године започели разговор са Јавним тужилаштвом како бисмо потписали радни аранжман који има за циљ унапређење сарадње и успостављање контакт тачака. Послали смо нацрт документа. Још нисмо добили одговор о његовом потписивању. У међувремену морам да кажем да смо послали три захтева у три различита предмета Јавном тужилаштву и у свим тим случајевима са нама су сарађивали српски тужиоци. Надам се да ће и у овом случају сарађивати ​​ и доставити све информације и доказе који су нам потребни“, додала је она.

На питање зашто је Србија једина земља кандидат која још нема склопљен радни споразум са Европским тужилаштвом, Ковеши каже да не зна зашто још није договорен радни споразум.

„Отворени смо за потписивање. Потписали смо са Украјином, Молдавијом, Грузијом, Босном и Херцеговином, са Црном Гором. Чекамо и њихов одговор, али можемо да сарађујемо чак и ако немамо овакав радни аранжман“, навела је она.