Запослени у јавном сектору и даље зарађују више него они који, са истим образовањем, раде за приватника. Разлика је, статистички гледано, тачно - 11.646 динара, што је по тренутном курсу 99 евра.

Званична статистика каже да је просечна плата у Србији 60.029 динара. Толико је нето плата износила у јулу ове године, према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику.

У јавном сектору просечна плата је 68.144 динара, а у приватном 56.498 динара.

Они чија примања иду из буџета или компанија у државном власништву приходују 8.115 динара више од просека. Истовремено, они чији динар долази од приватног послодавца, пак, зарађују 3.531 динара испод републичког просека.

Економиста Михаило Гајић, директор истраживачке јединице организације “Либек” истиче да нови подаци о просечним платама у Србији за јул и даље показују исти тренд као и раније.

Куповина политичке подршке
“Плате запослених у јавном сектору више су за 20 одсто него запослених у приватном сектору. Иако се ово може делимично објаснити образовним квалификацијама – у привреди је много већи број радника са средњом стручном спремом него у државној служби, јер велики број радника силом прилика мора да има завршен факултет да би радио на одређеној позицији, пре свега наставници, лекари, судије… – ово објашњава тек око половине разлика у зарадама”, наводи Гајић за Нова.рс.

Друга половина ове разлике, како каже, зависи од нечега другог.

“А, то је највероватније куповина политичке подршке у бирачком телу, што се види и у томе што последњих година плате у јавном сектору расту знатно брже од економских могућности привреде да их финансира”, указује Михаило Гајић.

Он истиче да треба имати у виду да запослени у државној служби могу да рачунају на веће бенефите него у приватном сектору услед постојања колективних уговора и углавном већег поштовања одредби радног права.

“Много важније, могу да рачунају и на сигурно радно место: након кризе 2008. па до 2012. број радних места у Србији смањио се за око 220.000 – готово ниједно изгубљено радно место није било у јавном сектору. Због тога би њихове плате требало и да буду приближније платама у приватном сектору, где радно место никада није загарантовано и сигурно”, наводи саговорник Нова.рс.

Истовремено, ни стање у јавном сектору није сређено што се тиче плата.

Ауто који се квари, а уз то пуно и троши
“Без платних разреда, људи који раде сличне послове примају различите плате само у зависности од тога у ком државном ентитету раде”, указује Михаило Гајић.

Тако републичка јавна предузећа представљају “државу у држави” са највишим платама.

“У републичким јавним предузећима и неквалификовани радници примају надпросечне плате. Истовремено, плате медицинских радника нису адекватне, па се велики број њих одлучује да боље услове рада и плате потражи у иностранству”, наводи Гајић.

Србија, наводи, свакако не може по плати лекара да парира Немачкој.

“Али, да ли баш плата лекара мора бити мања од неког референта у Електропривреди Србије?! Поред тога, ни јавна администрација није сјајна да би оправдала своје скупе трошкове: без праве меритократије, где се више обраћа пажња на формализам – имаш ли диплому, а не која знања и вештине поседујеш – и на политички клијентелизам – кога познајеш на некој вишој позицији. Све ово је дуплирање проблема, као када возите ауто који пуно троши, али се и често квари па не можете да рачунате на њега када вам треба”, закључује Михаило Гајић.

Јавна предузећа на локалу
Правило највише плате у јавном сектору “резервисано” је углавном за јавна предузећа која је основала Република. На локалу је ситуација већ другачија.

Просечна нето плата у јавним државним предузећима, које је основала Република је, према званичној статистици чак 81.107 динара.

У јавним локалним предузећима плате су 59.663 динара у просеку, што је чак 21.444 динара мање. Или, по тренутном курсу – чак 182 евра мање.

Слична ситуација је и у државној администрацији.

Чиновници у збиру, на свим нивоима, од локала до републике, у просеку зарађују 69.940.

Међутим, овде просек на горе гурају запослени на нивоу Покрајине, са 75.176 динара. Следи администрација на нивоу Републике са 72.690 динара месечних примања по запосленом.

На крају, чиновници који раде за општине и градове зарађују, у просеку 56.186 динара нето.

Поређења ради – просечна плата у области здравства и социјалног рада је 66.356 динара, док је у образовању и култури – 64.050 динара.

Извор: nova.rs

Ознаке: јавни сектор, куповина бирача, приватни сектор, приватник, просечне плате