Прочитај ми чланакЕпидемија коронавируса није оборила цене некретнина у Србији. Штавише, према речима саговорника Нова.рс, у појединим деловима тржишта забележен је и - пораст цена.
“Корона је пореметила нас као људе, а тржиште некретнина није. Оно је наставило да живи свој живот, чак се у једном сегменту десио и скок цена у делу који се односи на куће у околини пре свега великих градова”, каже за Нова.рс Милић Ђоковић, проценитељ и власник агенције “Олд Роyал Систем”.
Купцима су, такође, у околини великих градова биле занимљиве и куће “за викенд” – не велике викендице, него скромне мање куће за одмор на крају радне недеље.
“До 20 километара од Београда нема неке разлике у цени квадрата, у односу на град. Од 20. до 30. километра од Београда десио се скок цена некретнина од 15 до 20 одсто. Практично, сваки километар даље, доносио је за један одсто већу цену. Потом, од 30. до 50. километра је забележен чак и пад цена некретнина од пет одсто”, наводи Ђоковић.
Тамо где ни порезници немају податке
У крајевима после 50 километара удаљености од Београда, који припадају Дивчибарама, Руднику, Смедереву иза Гроцке на пример – није било неке промене цене, али је, према наводима Ђоковића, забележено доста купопродаја.
“Раније ту уопште није било промета. Или је био слаб. Сада има доста промета и на Голији и другим планинама. Тамо где ни порезници нису имали упоредиву трансакцију годинама, сад се дешавају промети”, истиче Милић Ђоковић.
Како наводи – потражња за становима је већа него понуда.
“Још нису стигли да се заврше нови станови због периода затварања током короне. Сезона је раније била у пролеће и јесен. А, лети није било посла. Међутим, сада нема разлике”, наводи он.
На питање да ли то значи да упркос најави кризе људи купују станове, он подсећа да су некрентине најсигурнија штедња.
“Шта год да се деси зидови ће да остану”, наводи Ђоковић.
Ко тражи приземље
Приземље се, каже, не тражи више, без обзира што нас је корона потерала у двориште.
“Свака роба има свог купца. Приземље траже људи који имају малу децу, кућне љубимце, старије људе… Иначе за станове у приземљу има више купаца него за поткровље, које углавном траже млади људи”, каже Ђоковић.
Колико кошта пристојна викендица
Када је реч о ценама, раније је, у близини Београда могла је да се нађе “пристојна викендица” за 15.000 до 20.000 евра.
“То је површина од 30 до 40 квадрата на плацу од 7 до 10 ари, пристојна викендица, која не тражи много улагања. Сада, реално испод 20.000 евра на некој пристојној локацији не можете да нађете, да тако кажем – ни кућицу за псе. Скоро ништа не можете да нађете”, објашњава Милић Ђоковић.
Кућа као половни аутомобил
“Недавно сам радио процену имања у Гружи, код Кнића. Реч је о старој кући од сто квадрата на 2,5 хектара плаца. То је продато за 4.500 евра, по цени као за просечан половни аутомобил. А, говоримо о локацији на 150 километара од Београда и 30 километара од Крагујевца. То је срце Шумадије, два километра од Гружанског језера”, наводи саговорник Нова.рс.
Како наводи, има лепих, али запуштених имања по Шумадији, Старој планини…
“Ту је највећи проблем инфраструктура и недостатак пута. То би морало системски да се реши, на нивоу неких јавно приватних партнерстава”, наводи Милић Ђоковић.
Пошто стан у Београду?
“Када је реч о Београду, цене квадрата се крећу у великом распону од 1.100 – 1.200 евра што је неки минимум, па до 4.200 – 4.500 евра. Два три пута годишње десе се купопродаје од 6.000 – 7.000 евра по квадрату”, наводи саговорник Нова.рс.
Ова цена од преко 4.000 евра је у кругу од 150 метара око Храма Светог Саве на Врачару.
“У Мирјеву, рецимо, јако лепо иде продаја, леп је крај за први породични стан. Тамо за 100.000 евра можете да купите 80 квадрата, а у другим деловима Београда свега 40 квадрата”, наводи Ђоковић.
Градови у Србији
“Са некретнинама добро раде велика места и туристички центри. Добро раде Нови Сад, Ниш. Крагујевац је поприлично стао, Златибор ради добро, Копаоник, Суботица и Зрењанин што је занимљиво. Онда, делимично, околина Вршца, па Чајетина, Блаце, Рашка… То је то што је атрактивно и где фунцкионише тржиште без неких већих проблема”, закључује Милић Ђоковић.
