Вучићев режим одавно користи стратегију манипулације јавним простором и протестима. Свесни да губе контролу над наративом, убацују групе које делују као „контрапротестанти“, праве инсцениране сукобе и покушавају да изједначе студенте који се истински боре за своја права са плаћеним провокаторима.
Ко је Милош Павловић и зашто је он битан у овом сценарију?
Павловић и његова група су представљени као студенти који се „боре за наставак наставе“, али је више него очигледно да су у питању инструментализовани појединци које власт користи за сопствене циљеве. Они су део шире стратегије – режим покушава да створи утисак да постоје „добри студенти“ који се залажу за ред и „лоши студенти“ који желе хаос.
Међутим, једно је јасно – права борба студената није за наставу по сваку цену, већ за слободан образовни систем и друштво које није под режимском чизмом.
Да ли је напад стварно напад – или још један спин?
Када се дешава напад на некога ко је повезан са режимом, прво питање које треба поставити је: Ко од тога има користи?
- Ако је напад заиста изведен од стране случајног пролазника, онда то режиму даје изговор да појача репресију и прикаже опозицију као насилну.
- Ако је напад био организован као перформанс, онда је циљ да се створи медијска драма, која ће оправдати нове мере власти и скренути пажњу са стварних студентских захтева.
Оно што додатно буди сумњу јесте брза реакција полиције и политичара, као и чињеница да је седница Одбора одмах одложена. Ово је типична стратегија власти – искористити један инцидент за преусмеравање пажње и стварање „жртве“ у својим редовима.
Зашто режиму треба овакав спин?
Протести у Београду су достигли тачку у којој више није могуће игнорисати народно незадовољство. Милони људи су били на улицама, а режим нема одговор осим репресије и пропаганде.
Један од најбољих начина да се разбије протест јесте стварање хаоса – пуштање непознатих звукова у масу, инсценирање насилних сукоба, или у овом случају, стварање лажних жртава. Напад на Павловића служи управо том циљу – да се режим прикаже као жртва, а народ који протествује као насилници.
Закључак: Још једна јефтина манипулација
Овај инцидент није изолован случај. Он је део шире стратегије Вучићевог режима да задржи власт по сваку цену. Напад на Павловића, без обзира да ли је стварно изведен или је режиран, користи се као алат за дискредитацију протеста и стварање медијске конфузије.
Истина је једноставна – студенти који су заиста на улицама боре се против режима, а Павловић и његова група служе као средство за манипулацију јавним мњењем. Али, колико год се трудили да прекроје стварност, чињенице остају – народ види, народ зна, а власт која мора да се ослања на овакве трикове већ је изгубила.