Прочитај ми чланакИзвршни одбор Народне банке Србије (НБС) данас је повећао референтну каматну стопу са 1,5 одсто на два одсто. Референтна каматна стопа подигнута је и у априлу када је са један посто, порасла на 1,5. Ово је лоша вест за све који имају кредите са варијабилним каматама, јер ће се њима рате повећати пола процентна поена, колико је повећана и референтна каматна стопа.
Професор економксог факултета Љубодраг Савић објашњава да је раст каматне стопе очекиван и да је то реалност у тренутку када инфлација расте.
Он објашњава да ће последице раста референтне камтне стопе осетити они који имају променљиву каматну стопу – нарочито ако је реч о динарским кредитима.
„За оне који су узели мале износе кредита, то неће представљати велико оптерећење, али за оне који су имал инвестиционе кредите на дужи период, то може бити знчајно оптерећење“, наводи Савић.
Нису безбедни ни они са девизним кредитима и варијабилним каматним стопама.
„Њима ће доћи до повећања месечних рата за онолико колико је порастао еурибор. Он је сада у негативној вредности и још увек се одбија од каматне марже. Не треба очекивати да ће то потрајати, питање је дана када ће и Централна европска банка морати да се прилагођава и прихвати инфлацију“, каже искусни економиста.
Он подсећа да је референтна каматна стопа за динарске кредите годинама била један посто.
„Ако неко кјаже ово је само мало повећање, то није тачно – у односу на ранији период, који је дуго трајао, ово је повећање од 100 посто“, јасан је Савић.
Он додаје и да су кредити са фиксним каматним стопама били доста неповољнији од оних са варијабилним, али да се сада ситуација мења.
Нaш саговорник није оптимиста.
„То није крај, ово ј почетак клизања референтне камтне стопе. Инфлација хвата замах и залет“, оцењује Савић и додаје да ће сада сви који су размишљати да узму кредит за путовање или куповину стана, чешће одустајати од те опције, па ће и потражња за кредитима бити мања.
Анализа професора Шошкића
Када је референтна каматна стопа први пут порасла пре месец дана, некадашњи гувернер и професр Економског факултета Дејан Шошкић рекао је у анализи за Нова.рс да је таква одлука требало да буде донета раније.
Анализу професора Шошкића преносимо и на њу вас подсечамо у целости:
Ова мера НБС значи да се благо заоштравају услови финансирања у домаћој валути. То значи да ће динарски кредити бити са мало већом каматном стопом, али и да ће динарска штедња вероватно доносити нешто већи принос.
Истовремено се подиже каматна стопа на већину динарских задуживања што може да учини атрактивнијим и улагање у обвезнице државе и за домаће и за иностране улагаче. Могући раст тражње за динарима од стране иностраних инвеститора може да умањи притиске на девизни курс у наредном периоду.
Истовремено шаље се и сигнал да централна банка води рачуна о инфлацији у земљи и да тежи да спречи секундарне и терцијалне ефекте на инфлацију који долазе са стране понуде, али и да обузда раст инфлационих очекивања. Ова мера је, по мом мишљењу, закаснила бар неколико месеци, али је добро да је донешена макар и са закашњењем.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 11, 2022
