За месец и по, инциденти на Косову и Метохији, посебно на северу, скоро су свакодневни. Тако се и село Суви До, између Доњег Сувог Дола и Гушевца, као и остале српске енклаве, нажалост, спомиње само у том контексту. Пријаве косовској полицији све ове године, кажу мештани, не дају резултате.
„Било је безброј инцидената. Углавном гађају камењем, разбијају комби, код школе у албанском селу“, каже Марковић.
А у Сувом Долу, не рачунајући период пре 1999. године, никад више деце.
Од пре неколико месеци, мештани 45 кућа имају нове комшије, углавном младе брачне парове који су, са децом, добили станове у згради која је изграђена уз помоћ Владе Србије. Један велики проблем решен, али остају два, незапосленост и безбедност. Ни кола не остављају на паркингу.
„Не можемо да остављамо кола на паркингу, разбиће их, ради сигурности, паркирамо их уз зграду. Децу не можемо да пустимо саме испред зграде да се играју. Још нису свесни, мали су, али како време пролази, биће“, каже Драгољуб Мирић.
Али јесте троје деце Бранка Радовановића, који пола века живи у Сувом Долу.
„Кад је најопасније било, пре десетак година, кад се Кфор повукао јер нисмо хтели с њима да сарађујемо, мој син који сад има 20 година, уплашио се тада да ћемо напустити село. Деца су навикла овде, и они ће сигурно истим путем као и ја, живети овде докле год буду могли“, каже Бранко Радовановић.
Мићо Краговић, председник Месне заједнице Суви До навео је пример да су крајем 1999. године до Митровице и назад путовали француским борбеним возилом, где је било шест војника, а да је било и петанестак путника, једни другима преко главе, тако да је после тога, како каже, све лакше.
Оно што их сада посебно брине јесте најава градње пута поред Ибра и, с обзиром на много слободног земљишта, масовнија градња кућа, која подразумева заузимање српске земље. И додатне проблеме.
Тако близу, а тако далеко, кажу мештани. Сумњају да ће у скорије време као некада моћи пешице до Косовске Митровице.