Прочитај ми чланакИстраживач Београдског центра за безбедносну политику Саша Ђорђевић каже да организовани криминал не мирује ни током пандемије коронавируса.
„Криминалне групе покушавају да искористе постојеће стање за додатни приход или да надокнаде изгубљено. Већ су примећени случајеви превара у свету где купљена заштитна и медицинска опрема није стигла на адресу купца, али и дистрибуције лажних тестова за коронавирус“, каже он за портал „Јавно.рс“.
(Фото: pixabay. com)
„Криминалне групе покушавају да искористе постојеће стање за додатни приход или да надокнаде изгубљено. Већ су примећени случајеви превара у свету где купљена заштитна и медицинска опрема није стигла на адресу купца, али и дистрибуције лажних тестова за коронавирус“.
Ђорђевић примећује да је дрога до сада била најлукративнији посао криминалних група у региону, али да треба очекивати и друга „улагања“.
„Могуће су инвестиције у производњу и дистрибуцију медицинске и заштитне опреме, као и средстава за дезинфекцију. Сигурно ће доћи до пораста високотехнолошког криминала – превара на интернету и порнографије. Посебно су ризична деца“, упозорава Ђорђевић.
Шта то организоване криминалне групе раде у време када мафија и криминал више нису тема за медије и када се планета „зауставила“ због спасавања људских живота?
Британски стручњак за организовани криминал Кит Дичам са угледног британског Института за међународне односе РУСИ, пише да организованом криминалу, баш као и легалном тржишту, одговарају отворене границе. Ипак, он додаје да затварање граница због пандемије неће зауставити организовани криминал.
Што дужа криза, то јача мафија
Мафија ће морати да се прилагоди новонасталој ситуацији како би нашла нове начине и канале комуникације за трговину дрогом, оружјем и људима. У неким другим околности пандемија ће баш погодовати мафији у њиховом „послу“, поручује.
Ђорђевић сматра да од дужине кризе зависи и да ли ће околности у којима светска, па и домаћа привреда трпи огромне губитке, заправо терати владе, државнике и политичаре у „загрљај“ организованом криминалу и да би то могло да ојача мафијашке кланове и њихов утицај.
„Криминалне групе могу да се позиционирају као партнери држави за пружање услуга или као подршка. Још увек је рано говорити. Све зависи од временског трајања кризе и колико су велике залихе основних намирница и медицинских производа у држави“.
Ђорђевић каже да постоје две ризичне области у које би мафија могла да улаже ако се криза са вирусом одужи.
„Прва је производња и дистрибуција заштитне опреме и фармацеутских производа. У овим околностима, сасвим је могуће да се на тржишту појави роба лошијег квалитета. Друга је искоришћавање сексуалних радника или корисника дрога за порнографију, поготово у околностима све већег коришћења интернета, а и велики портали отварају премијум порно садржај. Такође, сасвим је могуће да у наредним недељама буде мање ‘чисте’ дроге, што може да произведе гомилу других проблема, посебно здравственим радницима“.
Криза може и да помири шкаљарски и кавачки клан
А како ће се све ове околности одразити на мафију у Србији, Косову и региону?
“У околностима када су затворене границе и ограничено кретање, сигурно ће доћи до прављења нових лабораторија за производњу илегалних наркотика, али и за узгој канабиса. У Албанији се већ очекује већа производња канабиса. Додатни изазов је дистрибуција“, каже Ђорђевић.
Када је реч о утицају кризе на тренутно два најјача клана у Србији и Црној Гори – шкаљарски и кавачки, Ђорђевић оцењује да су могућа два сценарија.
“Већа је вероватноћа да ће доћи до смиривања ситуације што би смањило број убистава. Време се више користи за планирање како да се криза произведе што мање штете, односно искористи постојећа ситуација. Могуће је да дође до помирења и удруживања снага, на почетку краткорочно, а после ко зна. Такве ствари се дешавају у кризним временима“.
Податке о броју кривичних дела од увођења ванредног стања и врсти евидентираних кривичних дела новинари портала Јавно.рс покушали су да добију од Министарства унутрашњих послова. Међутим, на питања да ли полиција прати деловања организованих криминалних група на територији Републике Србије и да ли се могу уочити промене у њиховим активностима и „пословима“ у односу на период пре ванредног стања, није стигао никакав одговор.
