Прочитај ми чланак
Русија увек треба да пружа подршку пријатељској Србији, с којом има величанствену прошлост и блискост. Ово су поручили високи представници Русије Константин Косачев и Валериј Рјазански, који су претходних дана допутовали у нашу земљу поводом 80 година рада Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду и обележавања 1.150 година ћирилице.
(Србин.инфо, фото: Ненад Златановић, видео: Драган Манзаловић )
Разматрано је и питање положаја руског језика у Србији, рад Руског дома у Београду и билатерална сарадња, пре свега у области културе.
„Добили смо уверавања од српских власти да ће подстаћи развој руског језика у Србији и да ће у скоријој будућности бити врло конкретно реализована идеја о отварању једне или више двојезичних школа или одељења“, казао је Косачов.
У плану је и програм путовања у Русију, навео је званичник, додавши да ће ове године пет студената из Србије отпутовати у Русију у циљу упознавања те земље.
Константин Косачев, саветник председника Владимира Путина и шеф руске Државне агенције за сарадњу са дијаспором и за међународну друштвену сарадњу је са колегом Рјзанским (председник Одбора за социјалну политику Савета Федерације) дошао у Београд у важном тренутку за Русију – 6. јуна, када се у читавом свету обележавао рођендан Пушкина и дан руског језика.
На конференцији за новинаре, Косачев је најавио обнову руских гробља у Србији и додао да ће се ускоро у Русији формирати друштвена фондација која ће носити име „Руски некропољ“, тј. „Руско гробље“
У плану је да се у овој фондацији актвирају Министарство спољних послова, вера, музеја, архива и други.
„Радови су почели, а четвртина посла је већ завршена. Имајући у виду да београдске службе контролишу радове и да је то споменик културе, квалитет радова је на виском нивоу“, задовољан је Рјзански.
Културна сарадња Србије и Русије је одувек била значајна. Ипак, она се углавном своди на прошлост. Константин Косачев говори о томе како би могло да дође до сарадње ове две земље у модерној култури, да би Срби, поред великих имена, Толстоја и Достојевског, упознали модерне руске уметнике:
„Мислим да имамо прошлост која је огромна, величанствена. Савремена руска култура је мање позната овде, као што је модерна српска култура мање позната у Русији. Радимо на ширењу руске културе у Србији и обрнуто.
Организовали смо године укрштања културе са Холандијом и Немачком, а у плану је и година културе са Великом Британијом и Пољском. То су значајне земље за Русију. Србија је свакако на том списку и ускоро би требало да се покрену преговори на том плану.
Поједине манифестације нису довољне за зближавање српске и руске културе. Недостају оне које би нас упућивале једне на друге.
На питање о финансирању православних храмова на Косову и Метохији, Косачев је одговорио да то није у његовој надлежности, али је истакао своје мишљење:
„Русија треба увек да буде уз Србију и пружи јој подршку“.
лево: Валериј Рјазански, десно: Константин Косачев,
Гост из Русије није желео да коментарише податак да многе компаније у Србији не желе да спонзоришу медије, који позитивно информишу о Русији и промовишу српско-руску културну сарадњу, али је описао стање медија у свету:
„Средства јавног информисања су подељена, тако да већина информација које носе негативне информације о Русији буду моментално објављене, а оне позитивне се прећуткују или скривају. То није фер однос према онима којима су медији намењени“.
Гости из Русије су открили и да је у плану формирање Константин Косачев, шеф руске Државне агенције за сарадњу са дијаспором и за међународну друштвену сарадњу, саопштио је да се управо разговара о томе да се направи јавне државне фондације, која би помагала друштва српско-руских пријатељстава у Србији, али и у Русији.
„Ова фондација ће добијати средства из буџета и финансијски ће подржити реализацију пројеката. Надам се да ће и бизнисмени, што српски, што руски, имати слуха за српско-руска друштва“, прижељкује Косачев.
