Прочитај ми чланак

Кокаин Удба Биљана Србљановић: Атниваксери су зло, Несторовић булазни!

0

Како су грађани Србије али и света све ближи закључку да је ова хистерија под називом ЦОВИД 19 заправо део фармако-мафијашког пројекта који за циљ има енормну зараду тако се у Србији појачавају притисци али и директни напади на истакнуте личности које од почетка причају о пландемији.

Колико год многи трпели ударе од самог почетка због својих ставова али и доказаних научних студија, највећа мета за мејнстрим медије, власт и опозицију свакако јесте др Бранимир Несторовић.

Овог пута, уместо зрењанинског не знамо ни како се зове Стевановића, педијатра који је слагао да има петоро, па троје деце у сред програма а позива на вакцинацију деце огласила се и професорка на Факултету драмских уметности Биљана Србљановић, позната по кокаинској афери из 2012 године након које је ,,одрукала” дилере од којих је куповала кокаин.

Она је кроз колумну коју је написала а коју је са поносом објавио Блиц покушала да испрозива и дискредитује Несторовића али и већински део народа који није пристао на вакцинацију.

У наставку текста можете прочитати колумну професорке вероватно, бивше наркоманке Биљане Србљановић:

“Нема се више шта ново рећи о помахниталом злу антивакцинаша и њиховој активној, прецизно организованој, одлично финансираној кампањи у корист ширења епидемије ковида, разваљивања здравственог, али и економског система земље, од чијих последица ћемо на крају сви поцркати, али се ипак и не може ћутати.

Рационалним аргументом на магијско мишљење се не може, али се питам, како људима још није јасно да та пропаганда у ствари и није баш тако ирационална, нису баш у питању “лудаци” (како их некоректно називамо), напротив у питању су веома рационални, способни и успешни упосленици тог маркетиншког пројекта, који неконтролисано и несметано од свега убиру велику корист.

Најбоље од свих иде Несторовићу, човеку који је живи пример како слава, сујета, егоцентричност, жеља за познатошћу (која последично доноси огроман профит), опијеност сопственим присуством у медијима, може да сроза човека. Он је, вероватно, некада био успешан лекар за дечије алергије. Како смо последње године сазнали, увек је био склон граничним областима између науке и булажњења и већ је имао сукобе и скандале (када је, на пример, антихистамиником хтео да лечи мултиплу склерозу), али тада није било овако лако доступне публике овако спремних оваца да буду шишане, па је његов домет ипак био лимитиран.

Свој успон у звезде почео је, сви знамо, гажењем Хипократове заклетве, када је грађане свесно слагао о природи вируса и опасности од светске катаклизме. Када звездани пут почнете тако, нема се куда даље, но у дубље дно и он нам је то свим својим бићем и доказао. То срозавање човека пред милионским аудиторијумом, нешто је што се ретко виђа, чак и у развијенијим друштвима спектакла од овог нашег. Његови Yоутубе наступи наравно да доносе зараду опскурним медијским кућама као што је Балкан инфо, предузећу које се, под тим именом не може наћи у АПР регистрацији, чији се оснивач, власник, капитал, чак ни адреса пријаве правног лица, не зна, али то ипак ниједној надлежној институцији не представља сметњу.

Овај пензионер данима снима те своје интернет наступе, у којима више чак и нема говора о медицини, антиваксерство се већ подразумева, он сада, опијен својом јавном персоном, као Нарцис урања у дубоку воду, сате проводи говорећи о темама о којима не зна буквално ништа, о којима натуца нека имена и неке наслове, о којима углавном греши најелементарније податке, а које изговара као махнит, без икаквог реда и контекста, та река речи без смисла, везе и значења, само је овлашно повезане у илузију логичког мишљења.

У свом последњем иступу, који је, за мање од 24 сата имао више од сто хиљада гледалаца, ипак је превазишао себе. Говорио је буквално о свему: о ЛСД-у као леку (није) о Тимотију Лирију као научнику (није), папи који показује сатанистички симбол (не показује), о Џону Ленону кога је убила светска завера (није), о секти “Црна ружа” која је односила много живота (није постојала), о сатанистичким ритуалима код богатих елита (не знам шта да кажем), о томе како “ако возиш бицикл у Канади и станеш у парку да напумпаш гуму, ухапсе те” (не ухапсе те), да је Индија континент (није), да Бил Гејтс чека ново тело у које ће преписати своје мождане податке (не чека), о томе како пропада продаја мобилних (не пропада), како психотерапија није научно доказана (доказана је), али је доказано да од два до четири одсто гена човека долази од ванземаљаца (није доказано), како нисмо настали од мајмуна (јесмо), како има брод у Јадрану који хвата затворенике за Гвантанамо (нема), како су “меморијски модули од 64 гигабајта доказано депоновани у ћелије људског организма” (нису депоновани), како се свињама у клиничкој смрти, шест сати након нестанка можданих таласа, пресађује мозак и оне оживе (не оживе), да је динар боља валута од евра (није) и како је све ово већ описао Кјубрик, његов омиљени редитељ (није описао).

Ово последње ми је посебно привукло пажњу, с обзиром на то да ево, у медицину се не разумем, али су студије филма домен моје акадамске експертизе. И када нам Несторовић исприча како је он све горенаведено схватио и све разумео, гледајући два највећа филма његовог омиљеног Кјубрика, “Апокалипса сада” и “Ловац на јелене”, а његов домаћин тупог погледа клима главом пред величином митске личности госта, ја се унервозим. Кјубрик није режирао “Апокалипсу” него Копола. Кјубрик није режирао ни “Ловца” него Мајкл Ћимино. Небитно, рекли бисте. Па није баш. Ако овако лупета о нечему овако простом, како ли лупета о ономе што и не постоји. И пре свега, у чију то корист?”