(Фонд Стратешке Културе)

Одлука коју је Европска комисија донела ноћу 24. на 25. март, укупно 24 часа пре „часа икс“, о параметрима за финансијско спашавање  Кипра,  може у ствари да се претвори у „мину успореног дејства“, подметнуту под зграду Европске уније.  Према програму који су усагласили министри финансија евро-зоне, жртва кризе ће постати друга по величини кипарска банка – Laiki Bank. Њена реструктуризација треба да омогући да власници депозита  испод 100 хиљада евра одахну. Међутим, то неће бити тако и са онима, чији је депозит преко 100 хиљада евра, као ни са акционарима и власницима акција те банке. Према неким проценама, ти депозити могу да изгубе између 30 и 40% свог еврокапитала. Јер, како је окупљене убедио Јерун Дејзелблум,  руководилац  Еврогрупе, планирана реструктуризација Кипру треба да донесе преко 4,2 милијарде евра – нешто мање од износа,  за који је планирано да би омогућио избављање Кипра од увођења пореза на улоге. Реализација усаглашеног програма ће „бити врло тешка за земљу“ – признао је комесар ЕУ за економске послове Оли Рен.[1] Такође треба да се обрати пажња и на  чињеницу да ће кредитна транша, коју су Кипру обећали Европска унија, Европска централна банка (ЕЦБ) и ММФ стићи најраније – у мају ове године.[2] А то значи да ће и даље бити актуелан ударац на финансијски систем Кипра са могућом ланчаном реакцијом на друге земље које припадају евро-зони. То такође омогућује да се претпостави да су аутори  „кипарског плана“ од самог почетка имали у виду овакав развој догађаја. 

Већ друга је недеља како берзе живе по „кипарском времену“. Први шок је прошао откако су неки индекси (међу њима MSCI  Asia   Pacific)  претрпели максималан пад од лета 2012.године.[3] Међутим, не може да се говори ни о повратку на полазне позиције. Како је врло отворено изјавио експерт компаније Baring Asset Management Ltd. Кхим До – „не мислим да је распродаја акција због проблема Кипра заснована на претеривању. Они поступају неправедно, и то инвеститоре тера да се нервирају“.[4]  Сејер Кристенсен,оснивач и генерални директор брокерске компаније Saxo Bank  ствари назива правим именима. Он сматра да поступци руководства ЕУ и ММФ-а у вези са кипарским питањем  представљају „директно кршење основних права на поседовање, које велике државе чине  једној малој земљи“. „После овога сваки улагач у Европи мора да се плаши за своју штедњу. Ако су ови то урадили једном, они могу то и да понове“ – тврди експерт, и при том констатује да поступци ЕУ могу да доведу до масовног одлива капитала из „проблематичних“ земаља евро-зоне.[5]

Ако је све јасно у вези са паником инвеститора, кредитора и берзанских играча, није уопште једноставно да се одговори на питање  ко су то „они“ који поступају „неправедно“. Ситуација у вези са Кипром је зато и постала тако узбуркана, што су се у њој нашли испреплетани интереси различитих страна и различитих светских играча.

Главна фигура у том скандалу је, ван сваке сумње, руководство Европске уније, које је на себе преузело функције на извођењу Европе из кризе. И до сада је постојало много питања у вези са његовим поступцима, на плану, конкретно, изузетно оштрих захтева у вези са смањењем буџетског дефицита Грчке,  али су се ти захтеви формално уклапали у општи  антикризни програм Европске уније који од земаља „са проблемом“  захтева да науче да живе са оним, што имају. То се односи и на другу средоземну земљу у истом положају – Португалију. Инспекциона мисија Европске комисије, ЕЦБ и ММФ-а, која је посетила Португалију, признала је да власти те земље за сада не успевају да достигну захтеване буџетско-финансијске показатеље. Међутим, као одговор на то, Брисел није почео да захтева замрзавање  рачуна у локалним банкама, да се и не помиње отпис средстава која су на њима. „Изгледа да економске тешкоће Европе могу да постану још веће. Сликовито говорећи, у овом тренутку европски политичари ће пре да наставе да гледају у рупицу на палуби економског брода евро-зоне чудећи се што су у води до појаса, и неће се обазирати на сва оштећења која се већ виде“ – врло тачно је констатовао у вези са ситуацијом Метју Шервуд, руководилац одељења  за испитивање тржишта Perpetual Investments.[6]

Не представља тајну ни чињеница да одлука Еврогрупе  представља резултат изузетно јаког притиска Немачке. Јер, како саопштава The Wall Street Journal, многи у Бриселу  до последњег тренутка  чак нису ни знали  детаље као минимум два од три пројекта закона о којима је кипарска страна дискутовала, и који су били урађени као алтернатива порезу на депозитна улагања. Једноставно – Берлин је од самог почетка инсистирао на смањењу величине банкарског система Кипра и учешћа кредитора у рекапитализацији банака.[7]

Тешко да ће бити преувеличано ако кажемо да у стварању панике на светским берзама фондова и девиза могу да буду посебно заинтересована три најбитнија играча – познати амерички берзански шпекулант Џорџ Сорош, Међународни монетарни фонд  и Немачка, којој се приближавају септембарски општи избори.

Прво мало о Сорошу. Хеџ-фонд Quantum Fund NV, који је на острву Кирасао регистрован као офшор компанија, себи је извојевао славу једног од најкрупнијих играча на пољу финансијских шпекулација. Док је 16.септембра 1992.године трајала тзв. „црна среда“  Сорош је, по неким проценама, на паду британске фунте зарадио преко милијарду долара. Он лично је објаснио свој успех праћењем „теорије рефлексивности тржишта фондова“. Према  тој теорији, одлуке о куповини и продаји хартија од вредности се доносе на основу очекивања цене у будућности, а обзиром да очекивања припадају психолошкој категорији  – они могу да се подвргну деловању информација.

То значи да су за напад на ову или ону валуту  неопходна усаглашени „информациони удари“ и истовремено поступци девизних шпекуланата који ће да расклимавају финансијска тржишта. Последњих месеци Џорџ Сорош је јасно своје „информационе ударе“ фокусирао баш  на  евро. Он је, конкретно, прогнозирао излазак Немачке из евро-зоне, што се одлично слагало са садашњим растом супротности између Берлина са једне стране, и „проблематичних“ земаља које представљају Грчка и Кипар, са друге. Експерти Capital  Economics  су на време израчунали да уколико дође до рушења евро-зоне националне валуте Немачке, Француске, Аустрије и Холандије ће, пошто васкрсну, у тренутку ојачати за једну трећину. А то ће створити јединствену могућност за девизне шпекулације које ће вредети много милијарди. И зато у вези са тим није случајна сликовита констатација Џексона Вонга, руководиоца инвестиција у компанији Tanrich Securities, који је рекао да је „ситуација на Кипру замутила глобална расположења“.[8]У мутној води се већ по традицији одлично лове златне финансијске рибице.

Посебно питање представља Русија и њен иметак на Кипру. Баш би било интересантно да сазнамо: каква би била реакција ЕУ да се не ради о руским активама које могу да износе и преко једне трећине хартија од вредности у кипарским сефовима, већ, рецимо – о немачким или француским. Ове активе се држе, између осталог, и у Луксембургу. Да ли су Европљани у стању да макар теоријски у вези са Луксембургом донесу одлуке, какве су донели за Кипар?

У све јачем скандалу се отворено осећа и сумњива улога ММФ-а.Његов директор, госпођа Кристин Лагард, са завидном ревношћу објављује паничне финансијске прогнозе које се односе на опстанак евро-зоне иако би, по свему судећи, њена установа требало да води рачуна о политичкој и економској стабилности. Институција  Кристин Лагард као да наговештава: само снагама, које се удруже око ММФ-а, се могу постићи заиста добри резултати. Али за то треба да се повећају ресурси самог ММФ-а. 

Успут, на врхунцу садашње кризе у вези са Кипром, госпођа Лагард је заинтересовала  правне органе њене рођене Француске. У париском стану директорке ММФ-а је у оквиру истраге о потенцијалном претеривању при  коришћењу овлашћења 2008.године  извршен претрес. Госпођа Лагард је тада била министар економије и финансија Француске. Како сведоче западни експерти сада она  „може да се нађе на оптуженичкој клупи као саучесник у незаконитом присвајању средстава и фалсификовању“.[9]

Најзад, не може да се не констатује и већ наведена појачана активност Немачке. Берлин очигледно жури да  ситуацију која се ствара (или која је створена) око Кипра искористи у сопствене финансијско-економске  и геополитичке циљеве.  Хришћанско-демократски савез (ХДС) и Хришћанско-социјални савез (ХСС) који су у коалицији на власти су на ванредном заседању, на коме је учествовала и федерална канцеларка  Ангела Меркел, су још пре почетка заседања Еврогрупе направили своје услове за „спасавање“ Кипра. Како сведоче председник парламентарне фракције ХДС – ХСС Фолкер Каудер и његов заменик Михаел Мајстер, Кипар мора да гарантује својим сопственим учествовањем у обезбеђењу стабилности државног дуга у износу од 6 милијарди евра. Али најважније је да Кипар мора структуру своје економије да прилагоди интересима Немачке. „Ми захтевамо реструктурирање банака“ – саопштио је Фолкер Каудер: „Толики банкарски сектор за Кипар је једноставно превелик“. „За само  неколико недеља је постало јасно да обим пакета помоћи не одговара могућностима те земље. Нема смисла правити  буре без дна! “ – подржао је свог  истомишљеника експерт ХДС за питања буџета Норберт Бартле“.[10] У Берлину не крију да је жестина њихових захтева у вези са кардиналном реструктуризацијом  кипарског банкарског система изазвана жељом да се нанесе удар по финансијским интересима друге  две земље – Велике Британије и Русије. А то предсказује наставак „финансијских ратова“ у Европи.

Петар Искендеров

Ознаке: ЕУ, Кипар, спас