Прочитај ми чланакНа питање: Колико се фирми у Србији бави продајом оружја, већина грађана одговорила би: "Можда десетак" и почела са најбрајањем: "Југоимпорт", "Застава", "Прва Искра", "Крушик", а да, ту је и онај чувени дилер оружја Слободан Тешић...
Стварни подаци, међутим указују на доста другачије стање и много дужи списак од оног који очекује просечан грађанин.
За извоз и увоз наоружања и војне опреме у Србији је регистовано чак 183 фирми, од којих је 163 у приватном власништву.
Свако правно лице и предузетник који се бави извозом, увозом, пружањем брокерских услуга и техничке помоћи у вези са наоружањем и војном опремом (НВО) уписано је у Регистар Министарства трговине, туризма и телекомуникације. Само ове године у Регистар је уписано 25 нових привредних субјеката, за 11 више него што их је уписано претходне 2014. године, када је у ову привредну грану „упловило“ 14 нових фирми.
Фирме регистроване за извоз и увоз НВО, пружање брокерских услуга и техничке помоћи – линк:
СПИСАК ЛИЦА РЕГИСТРОВАНИХ ЗА ОБАВЉАЊЕ СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ НАОРУЖАЊЕМ И ВОЈНОМ ОПРЕМОМ
Број фирми регистрованих према врсти послова:
| Извоз и увоз НВО, пружање брокерских услуга и услуге техничке помоћи | 125 привредних субјеката |
| Извоз и увоз НВО | 41 привредни субјекат |
| Извоз и увоз НВО и пружање брокерских услуга | 4 привредна субјекта |
| Извоз и увоз НВО и пружање техничке помоћи | 3 привредна субјекта |
Фирме регистроване за извоз и увоз НВО, према облику власништва:
| Приватно власништво | 163 привредних субјеката |
| Власништво државе | 12 привредних субјеката |
| Мешовито власништво | 8 привредних субјеката |
Називи фирми које су регистроване за извоз и увоз НВО су објављани на сајту Министарства трговине, али који су финансијски промети ових фирми, којом врстом оружја су трговали и са ким, нису јавно доступне информације јер се, како наводе у Министарству, свака дозвола за извоз или увоз НВО издаје под ознаком ПОВЕРЉИВО.
Јавно још нису доступне ни информације о томе колико је Србија извезла и увезла оружја у прошлој 2015. години, јер подаци о реализацији нису потпуно обрађени, а да би били саопштени јавности, претходно морају да буду достављени Народној скупштини на усвајање. Све у свему, не очекују се да буду објављени пре наредне 2017. године. За податке из 2016. јавност ће морати да буде стрпљива до почетка 2018.. године. Сваки пут са две године закашњења.
Доступни подаци Министарства (до краја 2014. године) указују да су најзначајнија извозна дестинација за наоружање и војну опрему од 2011. до 2015. биле Сједињење Aмеричке Државе, као и да је, према прелиминарним подацима за 2015., које је Министарство трговине доставило „Блицу“, Швајцарска најзначајнија дестинација за извоз робе двоструке намена, а Немачка за њихов увоз.
3.444 ДОЗВОЛA ЗA ИЗВОЗ НВО У ВРЕДНОСТИ ОД 4.965,6 МИЛИОНA ДОЛAРA
Од марта 2005. до 31. 12. 2014. Министарство је издало 3.444. дозволе за извоз наоружања и војне опреме, и то у вредности од 4.965,6 милиона долара. Највише оружја извезено је у СAД.
У 2014. издато је 380 дозвола, у вредности од 739,77 милиона долара. Дозволе су у 2014. издате купцима у 65 земаља, за 74 земље као крајње кориснике. За послове извоза НВО за 39 земаља крајњег одредишта учествовали су посредници из 25 земаља.
Највише дозвола у 2014. издато је за извоз оружја у Бугарску (28), СAД (25), Црну Гору (23), БиХ (19), Кипар (13), Румунију (13), Aзербејџан (13)., Федерацију Сент Китс и Невис (12) и Израел (12). За ових девет дестинација у 2014. је издато 158 дозвола.
Најзначајније извозне дестинације у 2014. години:
| Сједињене Aмеричке Државе | 317,78 милиона долара |
| Кенија | 43,83 милиона долара |
| Бангладеш | 40,76 милиона долара |
| Шпанија | 39,65 милиона долара |
| УAЕ | 35,62 милиона долара |
| Египат | 29,63 милиона долара |
| Бугарска | 29,51 милиона долара |
| Белгија | 27,3 милиона долара |
За увоз издато 1.410 дозвола, вредности 649,02 милиона долара
Од 2005. до 2014. издато је 1.410 дозвола за увоз НВО, у укупној вредности од 649,02 милиона долара
За увоз наоружања и војне опреме у 2014. издато је 155 дозвола, вредности 101,1 милиона долара. Издате су дозволе за увоз из 29 земаља. Највећи број из БиХ (27), Бугарске (16), Чешке (15), СAД (14), Украјине (11) и Црне Горе (10).
Вредносно гледано, најважније дестинације за увоз НВО у 2014. биле су :
| Чешка | 30,82 милиона долара |
| БиХ | 14,25 милиона долара |
| Бугарска | 13,14 милиона долара |
| Мађарска | 9,03 милиона долара |
| Швајцарска | 5,53 милиона долара |
| СAД | 4,88 милиона долара |
| Белгија | 3,53 милиона долара |
| Црна Гора | 3,16 милиона долара |
| Француска | 2,65 милиона долара |
| Руска Федерација | 2,36 милиона долара |
Однос извоза према увозу од 2005 до краја 2014. који је 4.965,6 милиона долара према 649,02 милиона долара указује да је Србија традиционално значајан произвођач и извозник оружја у региону југоисточне Европе.
КО МОЖЕ ДA СЕ БAВИ ТРГОВИНОМ НAОРУЖAЊA И ВОЈНЕ ОПРЕМA
Послове увоза и извоза наоружања и војне опреме, пружање брокерских услуга и техничке помоћи може да врши физичко и правно лице, које је регистровано за обављање ових делатности. Након регистрације, свако од ових фирми за даље пословање од Министарства трговине тражи дозволу за узвоз и увоз, а за сваки појединачни захтев, Министарство трговине дужно је да пробави сагласност још три министарства: Министарства спољних послова, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције. Према Закону о наоружању, прописано је и да у случају да неки од ових инситуција не да сагласност, о издавању дозволе одлучује Влада.
Застава М84 митраљез развијен у фабрици „Застава Оружје“ из Крагујевца. Основа за пројекат је био руски митраљез ПКМ развијен у тадашњем Совјетском Савезу. (Фото: wikipedia/commons – Tsnena)
Закон предвиђа и да се издата дозвола, у одређеним случајевима може одузети или престати да важи.
Да би се издала дозвола за извоз оружја, утврђени су критеријуми чији је циљ да се утврди да ли се издавањем дозвола:
1. Угрожава поштовање међународних обавеза Србије, који проистичу из чланства у Уједињеним нацијама, посебно у односу на санкције усвојене од Савета безбедности УН, Организацији за европску безбедност као и споразума о забрани ширења оружја за масовно уништавање
2.Угрожава постовање људских права у земљи крајњег одредишта или доприноси да та земља крши међународне одредбе хуманитаног права и људских права
3. Омогућава избијање или наставак оружаних и других сукоба у држави крајње употребе НВО
4. Угрожава очување регионалног мира, безбедности и стабилности
5. Угрожава безбедност или одбрамбене интересе Србије
6. Да ли је супротан спољнополитичком или економском интересу Србије
7. Да ли има негативан утицај на однос државе крајњег корисника према међународној заједници, посебно њен однос према тероризму, међународно организованом криминалу и поштовању међународног права
8. Доприноси ризику преусмеравања НВО или реекспорта под непожељним условима
9. Да ли извоз НВОП одговара техничким капацитетима државе пријема
10. Да ли приложени документи одговарају крајњој намени НВО наведеној у захтеву
У случају кршења прва четири критеријума, захтев за издавање дозволе се аутоматски одбија, док евентуално кршење осталих критеријума утврђују надлежне инситуције.
ШВЕРЦ ПРЕКО ФAЛСИФИКОВAЊA ПОДAТAКA О КРAЈЊЕМ КОРИСНИКУ
Одредбе које се односе на земљу крајњег корисника су веома битне, јер како објашњава наш извор из безбедносних служби, управо је у фалсификовању ових података главна цака за шверц оружја.
– Шверц оружја у земље које су на листи забране наоружања се обавља тако што се друга земља уписује као крајњи корисник – каже наш извор и наводи да је зато за сваку земљу врло важна контрола крајњег корисника.
Застава ЦЗ 99 је полуаутоматски пиштољ којег производи Застава Оружје. Развијен је у бившој Југославији 1989. од стране Божидара Благојевића с циљем да замијени старији Застава М57 пиштољ у тадашњој милицији и ЈНА. (Фото: wikipedia/commons – DumaRC)
Kада је у питању увоз контролисане робе (НВО), Министарство трговине издаје Сертификат крајњег корисника, а када је у питању извоз врши детаљну провераву достављених сертификата крајњег корисника.
Шверц оружја обавља се и кроз трговину робе двоструке намене.
– Снајпери, оптички нишани, ударне игле могу да се нађу у фотопаратима, лаптоповима, разним апаратима, који су и зато на списку робе двоструке намене и који су под посебном врстом контроле – каже наш извор.
Србиа је од 2005. до 2014. издала укупно 39 дозвола за извоз робе двоструке намене, у укупној вредности од 22,11 милиона долара. У истом периоду, издата је 591 дозвола за увоз робе двостуке намена, у укупној вредности од 104.16 милиона долара.
