Судија Прекршајног суда Горан Милутиновић потписао је пресуде тројици активиста Ивану Бијелићу, Николи Ристићу и Јевђенију Јулијану Димитријевићу на 40, односно 30 дана затвора. Милутиновићево име се појави у јавности сваки пут када се десе неки протести.

Судија Милутоновић послао је у затвор тројицу активиста који су учествовали у блокади пруге после протеста против ископавања литијума, одржаног у Београду у суботу 10. августа. Иван Бијелић осуђен је на 40 дана, Никола Ристић и Јевђеније Димитријевић на 30 дана, а ставља им се на терет нарушавање јавног реда и мира непристојним, дрским и безобзирним понашањем.

Како је за Н1 објаснио Марко Пантић, један од адвоката окривљених, тројица активиста су осуђена због кршења Закона о јавном реду и миру, члан 8, став 1 у вези става 2. Ова наизглед успутна информација је изузетно битна. Адвокат објашњава да управо став 2 предвиђа строжу казну, јер ако се прекшај изврши у групи лица могућа је и казна затвора.

А тројица су законски минимум за групу, то јест да је извршен тежи облик прекршаја.

Адвокат Пантић зато оцењује да је Јевђеније Јулијан Димитријевић уведен у предмет као трећи, иако у пресуди није конкретизовано како су он и Ристић изразили непристојно, дрско и безобзирно понашање – због којег је осуђен.

У пресуди је једино Бијелићу конкретизована радња, а то је, према речима адвоката, да је држао сендвич у близини оштећене (новинарка Информера), гурнуо јој сендвич у уста и умазао је садржајем. Због тога је осуђен на 10 дана више остала двојица активиста, наводи адвокат за Н1.

За Ристића и Димитријевића наводи се само да су окружили новинарку, ометали у раду и викали, али не и шта су викали и на који тачно начин су ометали новинарку. Адвокат пита како двојица могу да окруже некога и истиче да је став судске праксе такав да дело које се ставља на терет мора да буде конкретизовано.

Питајући зашто су баш ова двојица приведена, а не и преосталих 20 људи који су се налазили на истом месту у исто време, адвокат одговара на своје питање – хапшење 20 људи изазвало би много већи одијум у јавности.

Активисти су осуђени по хитном поступку и послати на издржавање казне у Падинску скелу, где чекају да њихови заступници уложе жалбу и суд о њој одлучи.

„Суд је применио члан 308 Закона о прекршајима који предвиђа извршење казне пре правоснажности пресуде. Примена овог члана закона је постала популарна 2019. године после упада демонстраната у зграду Радио-телевизије Србије, када су применом тог члана осуђени послати у затвор“, напомиње Пантић.

Додаје да се тиме дерогира право на жалбу, јер у редовним поступцима жалба спречава извршење пресуде.

„Мишљења смо да је пресуда лоша са правне стране и она би требало да падне“, рекао је адвокат осуђених активиста за Н1 и додао да ће до краја дана уложити суду жалбу на пресуду.

Суд потом има 24 сата да списе предмета заједно са жалбом преда Прекршајном апелационом суду, који потом има 48 сати да о жалби донесе пресуду.То значи да би у наредна 72 сата осуђени активисти могли да се нађу на слободи, уколико другостепени суд одлучи да поништи пресуду судије Милутиновића.

Пантић каже да се нада да ће се тројица младића наћи на слободи и раније.

Како је судија Милутиновић стекао репутацију

Уколико Прекршајни апелациони суд одлучи у корист тројице активиста то неће бити први пут да „падне“ пресуда судије Милутиновића.

Прошли пут се то десило баш 2019. године када је ученика Филолошке гимназије Павла Цвејића осудио на 30 дана затвора због упада у зграду РТС-а. Тада је Прекршајни суд укинуо пресуду, наложио понављање поступка и петорицу осуђених, међу којима је био и гимназијалац, пустио да се бране са слободе.

Одлука Прекршајног суда уследила је тек пошто је јавност оштро осудила пресуду и гимназијалца доживела као „најмлађег политичког затвореника“, а његови школски другови организовали протесте.

Универзитетски професор Јово Бакић изјавио је тада да је Милутиновић „људска и судијска срамота“ и додао да ће цео град знати за његово име.

Како је објављено на сајту Прекршајног суда, седиште судије Милутиновића је у Дежурној служби Прекршајног суда у Деспота Стефана 107, на истој адреси на којој се налази и Полицијска управа за град Београд, полицијска станица познатија као „29. новембар“.

Иста псовка, различите казне

Годину дана касније, у јулу 2020. године догодили су се протести испред Народне скупштине, изазвани најавом председника Александра Вучића да ће поново увести карантин због корона-вируса, који је у претходном предизборном периоду био „побеђен“.

Протести су се убрзо претворили у нереде, дошло је до сукоба с полицијом, упада у Скупштину, а у сећању грађана остале су слике полицијске бруталности, пребијања младића који су мирно седели на клупи у парку, напада на новинаре, обарања аутистичног дечака са бицикла у Новом Саду.

Сем случаја дечака из Новог Сада, ниједан случај полицијске бруталности није добио судски епилог, али су зато осуђени учесници протеста.

Судија Милутиновић је због увреде полицајца реченицом „пи**е пандурске“ једном демонстранту изрекао казну затвора од 30 дана, а пресуду је донео ценећи да су те речи током протеста проузроковале теже последице, објавио је ЦИНС 2021. године. Које су то теже последице – није навео.

Према подацима ЦИНС-а, Милутиновић је због вређања службених лица током протеста од осам осуђујућих пресуда изрекао шест казни затвора. Само у две пресуде је наложио новчану казну.

Судија је, међутим, попустио када је 2021. године судио навијачима ФК Црвена звезда који су приликом прославе титуле демолирали локале у Бетон хали.

Пред Прекршајним судом је дан после нереда осуђено 38 особа, а навијачу који је полицајци викао „пи**е пандурске, керови“ досуђено је да плати 55.000 динара. Судија Горан Милутиновић је овакву казну донео узимајући као олакшавајућу околност то што се окривљени коректно понашао после прекршаја и током поступка.

Навијачима из Бетон хале суђено је због кршења Закона о јавном реду и миру, а већина је гоњена за непристојно, дрско и безобзирно понашање, као и активисти са протеста против ископавања литијума. Међутим, навијачи су осуђивани на новчане казне од 5.000 до 31.000 динара.

Судија Софија Чворовић, која је изрицала казне испод законског минимума, објашњавала је благе казне тиме да су се окривљени нашли на „погрешном месту у погрешно време“ што према њеним речима не треба негативно да утиче на њихов будући живот. За окривљеног студента завршне године Правног факултета навела је да то не треба негативно да утиче на његову каријеру будућег академског грађанина.

Судија Милутиновић, међутим, није бринуо о академској будућности гимназијалца Цвејића, када га је две године раније, усред школске године, послао у затвор.

Када се гвори о драконским казнама за учеснике протеста, не треба заборавити ни студента Правног факултета Димитрија Радовановића који је ухапшен после протеста због изборних нерегуларности 24. децембра прошле године. Њему је пред Вишим судом у Београду суђено због насилничког понашања испред Скупштине Београда, а суд му је одредио 40 дана кућног притвора, који је првовео у соби студентског дома. Виши суд је у јуну ове године студента ослободио оптужби, а тужилаштво је било најавиложалбу.

Адвокат: Судија послао поруку и осталима шта може да им се деси

Марко Пантић, адвокат осуђених активиста, каже за Н1 да је неприхватљиво да пракса Прекршајног суда буде неуједначена и напомиње да то ствара правну несигурност и отвара могућност да учесници сваког протеста заврше у затвору.

Пресуду његовим клијентима види као поруку и тројици активиста, али и другим учесницима, шта може да им се деси ако наставе са протестима.

„На овај начин се шаље порука, посебно младима, да се тиме више не баве“, закључује Пантић.

Кокановић: Наш циљ је да бранимо државу од ове власти која је окупирала…https://t.co/8dtAp2iuq6

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 12, 2024

Извор: n1

Ознаке: Горан Милутиновић, литијум, Прекршајни суд, притвор, протест